-
Adrenohrom
1,300.00рсд × 1
Međuzbir : 1,300.00рсд
Naša izdanja
Dela sa španskog i portugalskog govornog područja
Vrhunska i krajnje orignalna dela autora sa Iberijskog poluostrva i iz Latinske Amerike, koja su tokom godina prošla ispod radara bilo publike, bilo kritike
Moj prvi roman
Biblioteka posvećena prvim napisanim romanima, kroz stalno otvoren konkurs za izbor rukopisa koji će biti objavljeni po prvi pu
Izdanja biranih domaćih autora štampana na ćirilici
Obične teme obrađene na nekonvencionalan način, u delima čiji su autori po mnogo čemu specifični
Knjge o neprekidnoj borbi osoba sa posebnim potrebama ili retkim bolestima
Autori u okviru ove edicije su osobe sa retkim ili teškim bolestima i one sa posebnim potrebama
Dela autora iz oblasti koje su nama poznate kao Orijent
Fascinantna nova književnost koja nam dokazi prevashodno iz Turske ali i iz drugih delova Bliskog i srednjeg istoka, te Jermenije i Gruzije
Dela svetske književnosti
koja izlaze iz uobičajenih okvira, kao i dela pisana na stranim jezicima
Podno sveta
790.00рсдJedan od temeljnih elemenata institucije braka je tvrdoglavost. Čovek insistira na jednoj osobi i zbog toga često ni ne pokušava da isproba stotine drugih opcija, a ponekad, nakon samo nekoliko pokušaja, odustaje i nastavlja da navaljuje na onu prvu. U početku je taj inat okrenut protiv spoljašnjeg sveta. Parovi teraju inat oko majke, oca, prijatelja, potencijalnih mogućnosti. Stojeći jedan uz drugoga provociraju život i tako se udružuju. Postaju jedno. A svako sjedinjavanje je istovremeno i poricanje i uzrok dekadencije. Onda parovi koji su se sjedinili počinju da teraju inat jedno drugom. Počinju ratovi oko podela, koji se vode tonovima različitog intenziteta ili ćutanjem, u kojima se bore za svoje pozicije u braku, školovanje dece ako ih imaju, što veću zaradu, karijeru.
U braku sa dilejom
660.00рсдČini mi se da je besmisleno živeti. I pitam se: „Zašto moje misli vrludaju?“
Jurila sam da završim školu, gimnaziju, fakultet. Postala sam profesor, postigla uspeh, počela da zarađujem; udala sam se, razvela, ponovo se udala, otvorila školu, zaradila novac, situirala se. Čemu žurba? Kao da su predamnom mete i kad pogodim jednu, jurim drugu, žurim, trčim. Onda zastanem i pogledam unazad. Godine su proletele. Ciljevi su ostvareni, a kuda ja idem? Našla sam jednu sedu u kosi, nisam je tražila, ali evo i druge. Kako dete raste, rastu i problemi. Pomislim na majku i oca, oni sede i čekaju Azraila. Je li svet nekakav hotel?
Kadkad, imati sve znači sve izgubiti. Kamo sreće da se život završio u toj jurnjavi dok sam imala potrebu da jurim za nečim. Mirne vode zaudaraju, a ja stalno kaskam.
Knjiga znakova
700.00рсдSvaka priča je jedan mali roman. Svojim pripovedanjem Gaje nas nekad vodi iz sadašnjosti u blisku budućnost i pred čitaoca postavlja ozbiljna filozofska pitanja koja se tiču transhumanizma i sveta digitalizacije koji bi nas, uz sve blagodeti, mogao odvesti u svet otuđenosti i gubitka identiteta. Svaka priča ima simboličan završetak iz koga možemo izvući bezbroj različitih ishoda u zavisnosti od ličnog doživljaja. Kroz njeno lagano i pitko kazivanje, koje kadkad ume da ošamuti, nedvosmisleno se provlači nit reskosti i kritičnosti koja podstiče čitaoca da otvori oči i razbudi usnule misli kako bi se otrgao robovanju stereotipima i prenebregao mogućnost da bude izmanipulisan. Upravo je to najsnažnija poruka i signal koji autorka šalje čitaocu i koje će prepoznati nezakatančeni um kadar da krstari kroz vreme, istoriju i kulture, koji nije zaokupljen materijalnim i zarobljen u trenutku vremena egzistencije. Ako širom raskrilimo vrata ovoj zbirci nesvakidašnjih bisera pripovedanja prepoznaćemo sve što nas okružuje, od najsitnijih emocija do krucijalnih pitanja koja zhavataju celu planetu zagađujući je brzinom galopirajuće metastaze tumora koga možemo odstraniti jedino uz poštovanje svih različitosti zahvaljujući kojima postoji lepota življenja, uz uvažavanje blagodeti modernog sveta, ali nedopuštajući da nas one negiraju i pregaze. Zato se ova zbirka može uvrstiti u svojevrsnu kritiku globalističke osrednjosti i vladavine mediokriteta.
Izvršilac poznat
940.00рсд„Ne znam postoji li još neko društvo koje tako intenzivno oscilira između šizofrenije i mudrosti, kao mi.“ (citat iz knjige) Ovaj kosmopolitski roman koji obrađuje, moglo bi se reći univerzalnu temu i problematiku savremenog doba, sasvim izvesno prepoznatljivu čitaocima širom Planete, kroz prizmu društveno-političikih kretanja u Turskoj u prošlom i početkom ovog veka, nam otvara vidike i podstiče bunt radi uspostavljanja sistema vrednosti u društvu u kome bi se čovek osećao zaštićenim, bezbednim i poštovanim. Pripovedajući o jednoj surovoj životnoj sudbini običnog čoveka i stradanjima cele porodice zbog nenadoknadivog gubitka koji su pretrpeli, autorka rasvetljava širi kontekst i uzročno-posledičnu vezu društvenih okolnosti u kojima su ljudski životi obezvređeni, sistem vrednosti urušen, moral poljuljan gde se klima u društvu kreće ka onoj narodnoj homo homini lupus est. Proživljavajući ličnu tragediju glavna junakinja proživljava tragediju celog naroda i u kontemplativnom smislu se izjednačava sa njim. Slojevitost romana se očituje u načinu pripovedanja koje nije šturo opisivanje događaja i likova već duboka filozofska i psihološka analiza unutrašnje borbe sa kojom se suočava čovek u teškim sudbinskim trenucima kada počinje da uočava širu perspektivu društveno-istorijskih okolnosti i kretanja. Roman obiluje simbolikom, koju je često veoma teško preneti čitaocu čiji maternji jezik nije turski, jer autorka u opisima koristi igre reči i homonime koji nemaju uvek adekvatan pandan u drugim jezicima. Imena svih likova u romanu su pažljivo birana, svako od njih nosi simbolične odlike te ličnosti i njenog karaktera pa tako ime glavne junakinje, Nihan ima značenje tajanstven, skriven, dok anagram njenog imena (Nahin) koje je sama sebi nadenula, potiče iz persijskog jezika i mogao bi se prevesti kao kandža. Njena sestra, koja je ubijena u dvadesetoj godini i predstavlja centralnu figuru romana, nosi ime Asuman, koje je takođe persijskog porekla i simbolizuje nebo ili nebeski svod. Naročita metafora uočljiva je na mestu gde autorka objašnjava poreklo i nastanak zvuka jutarnjeg ezana (poziva na molitvu) koji kako kaže ’…odjekuje u sabâ tonalitetu…’ pri čemu se ne sme ispustiti iz vida da je upravo njeno ime Saba. Ovo jedinstveno štivo prožeto fantastičnim literarnim bojama podstiče na zapažanje neverovatnih sličnosti u društvenim tokovima u različitim sredinama kao i u pristupu rešavanju problema proisteklih iz tih tokova, bez obzira na istorijske, kulturološke i verske razlike iz čega neminovno proizilazi povlačenje paralela između apsurdnih situacija u kojima se može naći svaki pojedinac u bilo kojoj društvenoj zajednici i njegovom naporu, ali često i nemoći da ovaj svet učini boljim mestom za život. Ili kako bi Altinsaj slikovito rekla: „Svako ima svoj bunar u koji sam pada.“
Svetlana Mišić
Hladne noći detinjstva
610.00рсдKnjiga Hladne noći detinjstva je autobiografski, psihološki roman Tezer Ozlu iz 1980. godine koji u fragmentima prikazuje njeno detinjstvo, mladost i prve godine zrelog života, obeležene traumama, neskladnim porodičnim odnosima i iskustvima u psihijatrijskoj bolnici. Smatra se jednim od ključnih dela turske književnosti koja se bave temom usamljenosti i otuđenja. Kroz unutrašnje monologe i tok svesti poetskim narativom čitacu otvara intimni, skriveni svet pojedinca. Upravo zbog takvog stila u svom književnom opusu Ozlu je prozvana „melanholičnom princezom“ turske književnosti i svrstana među najznačajnije turske književnice druge polovine XX veka.
***
Autorka otvara univerzalna pitanja o slobodi, osećaju nepripadanja i potrazi za smislom, o teretu ženskog identiteta u društvu i borbi sa unutrašnjim konfliktima uz stalno prisustvo mentalne patnje. Oslanjajući se u pripovedanju izrazito lirskog prizvuka na stvarne događaje iz svog života, sećanja i lične refleksije, ona gradi most između autobiografije i fikcije.
Nijedan proizvod ne odgovara izabranim kriterijumima.
Naša preporuka
Slivnik
765.00рсдSlivnik nije roman. To je dijagnoza.
To je ogledalo koje ne laže.
To je poslednji udarac u stomak pre nego što se onesvestiš od smeha i gađenja.I da, završetak je savršen.
Magični cepa traku – cepa film, cepa fikciju, cepa sebe.
A čitalac ostaje sam, u mraku, sa ukusom krvi i benzina u ustima.
Ovo je književnost koja ne mazi. Ne oprašta. Ne zaboravlja.
I upravo zato – neće biti zaboravljena. “
Vujica Rešin Tucić
Neponovljivo
780.00рсдZoran Ćirić je veliki jer njegove priče uvek direktno govore o onome šta ljudi osećaju u stvarnom životu za koji podjednako slute da im pripada i da im ne pripada. Kod njega nema poricanja, niti nagodbe, a kamoli propovedi; on ne smatra da je biti beskompromisan ili buntovan nekakva velika stvar. I najveći otpadnici/odmetnici osećaju isto što i obični ljudi. Jer se kod Zorana Ćirića uvek nešto dešava što te natera da se setiš od čega si napravljen. Nasilje. Neprijateljski seks. Razjarena frustracija. Komični bes, tragični bes, nadrealni bes, lirski bes – ali uvek čisti bes. Mučne a providne misterije. Čekati u podzemnoj ili izaći na ulicu ali ostaviti novčanik kod kuće. Nositi čelični donji veš. Izbegavati mračna mesta koja šire asfaltiranu tišinu. Zaobilaziti usamljenike koji ne hodaju kako bi trebalo. I zaboraviti na sve dobre savete kao i na sopstveni recept koji kaže šta učiniti da sve bude u redu…
NIŠVIL
670.00рсд„Nišvil je doslovno pesnica u glavu srpskom literarnom establišmentu, poludirekt sa juga Srbije iz kojeg su dolazili najslavniji domaći bokseri.“
(Dinko Tucaković, „Borba“, 1994)
„Obaveštavam čitaoce da Niš više ne postoji. Na mestu gde se nekada taj grad nalazio iznikao je Nišvil, mitski prostor Univerzalne Palanke, veliki polis turbo-folk utopije o kome piše Zoran Ćirić, jedna od najosobenijih ličnosti novije srpske proze, čovek koji je na vreme shvatio da je autsajderstvo (naša) sudbina. Nije u takvom osećanju usamljen: Niš (odnosno Nišvil) postaje kolevka jednog novog kreativnog senzibiliteta koji – ako bude sreće – može dokrajčiti ovu nesnošljivo predugu agoniju srpskog deseteračkog romantizma.“
(Bogdan Tirnanić, „Politika“, 1995)
„U Nišvilu se u potpunosti pokazuje Ćirićeva pripovedačka strategija: to je proza koja ne preza ni od čega, ponajmanje od spremnosti da se neprekidno menja i da se poigrava tabuima svih vrsta. U isto vreme, to je proza koja je u dosluhu sa nizom alternativnih i neknjiževnih svetova – od rokenrola i izmenjenih stanja svesti do filma i politike, od džeza i pornografije do novokomponovane narodne muzike i umetničke avangarde.“
(David Albahari, pogovor drugom izdanju, 2002)
Aktuelno
Bekstvo
1,000.00рсдJedne od takvih petrogradskih noći, kada su zvezde ludovale pod suknjama veselih balerina, lažni grof se nagnuo prema Aleksandrovom uvu. Sluteći da Evropa klizi samouništenju, iza koga slede sveće i suze, predložio je poslovni poduhvat koji bi njih dvojica mogli zajednički da izvedu. U tome bi svi dobro prošli: i država Srbija, njen budući suveren i njegov novi prijatelj. “Grof” Zanov! Za susednim stolom, Dragutinović – prerušen u kozačkog atamana – stavio je šaku na uvo ne bi li čuo šta će Zanov da predloži. A ovaj je predložio plantažu voštanih palmi, koje rastu u Kolumbiji i daju visoke prinose voska.
“Šta da radim sa tolikim voskom?” Čudio se iznenađeni srpski princ, u tim godinama više zainteresovan za baletsku umetnost i devojačke špage u krevetu nego za poslovne poduhvate.
“Da prodaješ sveće”, odgovorio je navodni bugarski grof. “Šuška se o nekom velikom ratu zbog kojeg će takva roba postati deficitarna. Milioni voštanica, zapaljenih mrtvima širom Evrope, doneće zaradu kakvu ne donosi ni jedan drugi posao.“
(Iz priče „Plantaža voštanih palmi“)
Hladne noći detinjstva
610.00рсдKnjiga Hladne noći detinjstva je autobiografski, psihološki roman Tezer Ozlu iz 1980. godine koji u fragmentima prikazuje njeno detinjstvo, mladost i prve godine zrelog života, obeležene traumama, neskladnim porodičnim odnosima i iskustvima u psihijatrijskoj bolnici. Smatra se jednim od ključnih dela turske književnosti koja se bave temom usamljenosti i otuđenja. Kroz unutrašnje monologe i tok svesti poetskim narativom čitacu otvara intimni, skriveni svet pojedinca. Upravo zbog takvog stila u svom književnom opusu Ozlu je prozvana „melanholičnom princezom“ turske književnosti i svrstana među najznačajnije turske književnice druge polovine XX veka.
***
Autorka otvara univerzalna pitanja o slobodi, osećaju nepripadanja i potrazi za smislom, o teretu ženskog identiteta u društvu i borbi sa unutrašnjim konfliktima uz stalno prisustvo mentalne patnje. Oslanjajući se u pripovedanju izrazito lirskog prizvuka na stvarne događaje iz svog života, sećanja i lične refleksije, ona gradi most između autobiografije i fikcije.
Adrenohrom
1,300.00рсдU svetu u kome je ljudski strah postao najprofitabilnija valuta, a adrenalinski užas roba na crnom tržištu, Adrenohrom razotkriva mračnu simbiozu moći, tehnologije i ljudske patnje. Roman istražuje globalnu mrežu elita, krijumčara i digitalnih voajera koji koriste supstancu proizvedenu iz adrenalina žrtava — stvarajući kultnu drogu koja navodno donosi mladost, moć i euforičnu besmrtnost.
U tom podzemlju susreću se dva nesvakidašnja protagonista: Dante Antoneli, misteriozni naslednik evropske industrijske dinastije, i Furija, briljantna balkanska hakerka i anonimni osvetnik. Svako od njih nosi sopstvenu traumu i zavet: Dante čuva poslednju želju svoje bake, dato obećanje na umoru da će stati na put zlu, dok Furija, vođena ličnim gubitkom i nemilosrdnim moralnim kodom, ruši mreže trgovine ljudima i sistemskog nasilja.
Njihove misije se ukrštaju kada Teo, mladi jutjuber iz Hrvatske, u potrazi za slavom, nesvesno razotkrije jezivi ilegalni rijaliti „Arena adrenalina“, u kome se živi i umire dok odabrana publika to posmatra uživo.
Adrenohrom je napeti međunarodni triler koji kombinuje elemente cyber-noir–a, psihološke drame i distopijskog realizma. Pitanja koja otvara su brojna: opasnosti koje vrebaju mlade prilikom korišćenja interneta, stvaranja i realizovanja “izazova”, kuda ih sve može odvesti želja za “lajkovima”, popularnošću i lakom zaradom, te na kraju krajeva, koliko daleko ljudska civilizacija može otići kada nestane empatije?
Roman je namenjen čitaocima trilera u rangu sa delima Donata Karizija, Larsa Keplera i Jo Nesbea, kao i ljubiteljima savremenih tehnoloških i konspirativnih narativa. Priča je snažno vizuelna, veoma prilagođena mlađoj publici, bez “teških” misli, napisana tako da drži pažnju i brzo se čita, dakle potpuno u skladu sa savremenim tendencijama kratke koncentracije mladih prema sadržajima, upravo sa željom da im se pažnja prevuče sa mobulnih telefona i ostalih digitalnih urađaja, na knjigu.
Pas na mom putu
935.00рсдNovi roman Izabele Figeiredo, kome je nadenut sugestivan ali opravdan naslov Pas na mom putu, priča nam priče o čoveku i ženi koji pate od velike pošasti savremenog doba – usamljenosti. U njihovom slučaju, usamljenost je odgovor na silovite udarce kojima je život nasrnuo na njih. Savremena društva žive na nasilju. Ali, postoje i oni, kao što je slučaj sa Žozeom Virijatom i njegovom tajanstvenom komšinicom Beatriš, koju svi poznaju pod nadimkom Fatalna. Kakav ishod dobijamo kada združimo dve usamljenosti? Upravo to pitanje autorka želi da postavi, ostavljajući odgovor na volju svakom čitaocu. Pomoć stiže sa neočekivane strane – od jednog psa.
Kreatvno čitanje
Dr Anamarija Marinović
Dodjoš
935.00рсдOružani ustanak, toliko puta najavljivan, mogao je da uspe samo ako se sa mesta predsednika Republike ukloni čovek koji je stalno podmetao klipove i koji je računao na brojne i verne prijatelje među generalima koji su se nešto kasnije pretvorili u pobunjenike. Upravo taj prevrat je bio olakšan i još više je pretio onog dana kad je na čelo države postavljen bivši ministar rata koji je smatran za neprijatelja vojske, toliko oslabljene da odbije napade budućih ustanika koji su bili sposobni da istog časa naude svim interesima i legitimnim ambicijama oficira.
(…)
Ni ne uzimajući ovde u obzir tešku situaciju koju su u Madridu izazvali rečeni štrajkovi, vlada se iz dana u dan pokazivala sve manje sposobnom da održi javni red. Na selu su se umnožili napadi revolucionarnih elemenata protiv desnice, zemljoposednika i radikala, uopšteno rečeno, protiv svih poslodavaca. Otimana je zemlja, neprijatelji su premlaćivani, napadani su svi protivnici, označavani kao „fašisti”.
Španska revolucija iz ugla jedne republikanke
935.00рсдOružani ustanak, toliko puta najavljivan, mogao je da uspe samo ako se sa mesta predsednika Republike ukloni čovek koji je stalno podmetao klipove i koji je računao na brojne i verne prijatelje među generalima koji su se nešto kasnije pretvorili u pobunjenike. Upravo taj prevrat je bio olakšan i još više je pretio onog dana kad je na čelo države postavljen bivši ministar rata koji je smatran za neprijatelja vojske, toliko oslabljene da odbije napade budućih ustanika koji su bili sposobni da istog časa naude svim interesima i legitimnim ambicijama oficira.
(…)
Ni ne uzimajući ovde u obzir tešku situaciju koju su u Madridu izazvali rečeni štrajkovi, vlada se iz dana u dan pokazivala sve manje sposobnom da održi javni red. Na selu su se umnožili napadi revolucionarnih elemenata protiv desnice, zemljoposednika i radikala, uopšteno rečeno, protiv svih poslodavaca. Otimana je zemlja, neprijatelji su premlaćivani, napadani su svi protivnici, označavani kao „fašisti”.
Izvršilac poznat
940.00рсд„Ne znam postoji li još neko društvo koje tako intenzivno oscilira između šizofrenije i mudrosti, kao mi.“ (citat iz knjige) Ovaj kosmopolitski roman koji obrađuje, moglo bi se reći univerzalnu temu i problematiku savremenog doba, sasvim izvesno prepoznatljivu čitaocima širom Planete, kroz prizmu društveno-političikih kretanja u Turskoj u prošlom i početkom ovog veka, nam otvara vidike i podstiče bunt radi uspostavljanja sistema vrednosti u društvu u kome bi se čovek osećao zaštićenim, bezbednim i poštovanim. Pripovedajući o jednoj surovoj životnoj sudbini običnog čoveka i stradanjima cele porodice zbog nenadoknadivog gubitka koji su pretrpeli, autorka rasvetljava širi kontekst i uzročno-posledičnu vezu društvenih okolnosti u kojima su ljudski životi obezvređeni, sistem vrednosti urušen, moral poljuljan gde se klima u društvu kreće ka onoj narodnoj homo homini lupus est. Proživljavajući ličnu tragediju glavna junakinja proživljava tragediju celog naroda i u kontemplativnom smislu se izjednačava sa njim. Slojevitost romana se očituje u načinu pripovedanja koje nije šturo opisivanje događaja i likova već duboka filozofska i psihološka analiza unutrašnje borbe sa kojom se suočava čovek u teškim sudbinskim trenucima kada počinje da uočava širu perspektivu društveno-istorijskih okolnosti i kretanja. Roman obiluje simbolikom, koju je često veoma teško preneti čitaocu čiji maternji jezik nije turski, jer autorka u opisima koristi igre reči i homonime koji nemaju uvek adekvatan pandan u drugim jezicima. Imena svih likova u romanu su pažljivo birana, svako od njih nosi simbolične odlike te ličnosti i njenog karaktera pa tako ime glavne junakinje, Nihan ima značenje tajanstven, skriven, dok anagram njenog imena (Nahin) koje je sama sebi nadenula, potiče iz persijskog jezika i mogao bi se prevesti kao kandža. Njena sestra, koja je ubijena u dvadesetoj godini i predstavlja centralnu figuru romana, nosi ime Asuman, koje je takođe persijskog porekla i simbolizuje nebo ili nebeski svod. Naročita metafora uočljiva je na mestu gde autorka objašnjava poreklo i nastanak zvuka jutarnjeg ezana (poziva na molitvu) koji kako kaže ’…odjekuje u sabâ tonalitetu…’ pri čemu se ne sme ispustiti iz vida da je upravo njeno ime Saba. Ovo jedinstveno štivo prožeto fantastičnim literarnim bojama podstiče na zapažanje neverovatnih sličnosti u društvenim tokovima u različitim sredinama kao i u pristupu rešavanju problema proisteklih iz tih tokova, bez obzira na istorijske, kulturološke i verske razlike iz čega neminovno proizilazi povlačenje paralela između apsurdnih situacija u kojima se može naći svaki pojedinac u bilo kojoj društvenoj zajednici i njegovom naporu, ali često i nemoći da ovaj svet učini boljim mestom za život. Ili kako bi Altinsaj slikovito rekla: „Svako ima svoj bunar u koji sam pada.“
Svetlana Mišić
Dan u martu
840.00рсдDan 15. mart krucijalan je za oba glavna junaka ovog romana, Sašu, dvadesettrogodišnju balerinu u Minhenu i njenog oca u Beogradu. Saša rešava da se oslobodi unutrašnjih pritisaka, bojazni od osude okoline, strepnji od reakcija roditelja zbog svojih postupaka. Nežna i duboko empatična, preispituje sebe i svoj odnos sa ocem koji svoje poslednje dane provodi na onkološkom odeljenju bolnice u Beogradu, gde svodi životne račune sa svojim ocem, suprugom, kolegama, najviše se baveći odnosom sa ćerkom jedinicom. Njihova nikada glasno iskazana ljubav i suštinska povezanost u katarzičnom finalu romana dobijaju razrešenje u vidu međusobnog oprosta za sve životne nesporazume, sumnje i nerazumevanja. Iako autor iza sebe ima tek dva romana, Dan u martu odaje daleko iskusnijeg, zrelog pisca koji besprekorno vodi radnju, ume fino da iznijansira kako glavne tako i sporedne likove, ne bežeći od ovako delikatne teme već neprestano boravi u njenom središtu. Čitljivo, hrabro, dobro napisano.
Zvonko Karanović
Uskoro
DOGAĐAJI
DAN U MARTU - u februaru
Pozivamo vas na promociju knjige DAN U MARTU, 12. februara u 19 sati, Beograd, Karađorđeva 44 (prvi sprat)
PRIZNANJE
Magnusov pisac godine
Antonio di Benedeto (Antonio di Benedetto) rođen je na Dan mrtvih, 2. novembra 1922, u argentinskom gradu Mendosi. Njegovi roditelji bili su potomci… (pročitajte više)