Dva romana koji dolaze sa španskog govornog područja, jedan „ostrvski“ poreklom (sa Kube), drugi „poluostrvski“ (iz Španije), prvi – „Kurva i feretka“, delo autorke mlađe generacije (Marta Luisa Ernandes Kadenas, Gvantanamo, 1991), potonji – „Dođoš“, iz „radionice“ već afirmisane spisateljice (Olga Merino, Barselona, 1965), oba nastajala tokom 2020, i oba nedavno objavljena sa etiketom beogradske izdavačke kuće “Magnus”, u okviru njene edicije “Rio”, pobuđuju čitalačku pažnju zbog svežine svog jezika i “punoće” radnje. Za prevod sa španskog jezika pobrinule su se Nataša Vasiljević (“Kurva i feretka”) i Nađa Šućin (“Dođoš”).

     

BRUTALNO

Knjiga Marte Luise Ernandes Kadenas predstavlja brutalan roman, snažan prikaz stvarnog stanja stvari koji skida zastor sa patrijarhalnog i nasilnog odnosa prema LGBT zajednici na Kubi (ne mnogo daleko od onog koji se svakodnevno viđa i u Srbiji). Autorka, koja je centralna ličnost kubanske kontrakulture (koordinatorka Scenske laboratorije društvenog eksperimentisanja u Havani, koja podržava inovativne forme umetnosti i obrazovanje mladih umetnika u okviru festivala, umetničkih radionica, predavanja, izvođenja performansa), čitaocu iznosi vapaje onih koji su osuđeni na ćutanje i poniznost. Roman vodi čitaoca u svet mladih cinika odraslih na kubanskoj poeziji i tekstovima francuskih filozofa, tekovinama kubanske revolucije i distopijskoj književnosti. Pristižu nove generacije koje iz filozofskih i inih razloga gaje prezir prema politici i pasivnost u socijalnom smislu uprkos u suštini kritičkom stavu prema ustrojstvu društva u kome žive, dok u isto vreme ne uspevaju da utaže sopstvenu žudnju za ljubavlju i otrgnu se od anksioznosti koja je, sasvim izvesno, bolest koja obeležava 21. stoleće na način na koji je tuberkuloza obeležila 19. vek.

„Kurva i feretka“ je jedna od onih knjiga u kojima osećate mirise, krv, osećate energiju, gotovo možete da dodirnete muku, da čujete teskobu i zvuk. Knjiga pisana krvlju, nervima, ganglijama, ali pre svega izuzetno vešto i dobro skrojena. Marta Kadenas ređa književne forme i žanrove da bi iznutra razorila mehanizme osećanja nemoći, kontrole i društvene represije. Njena krvavo poetična proza, na granici pisma, eseja i drame, pokazuje srednji prst vladajućem narativu i skida trulu krpu koja krije sistemsku trulež. Autorka ističe da njeno delo nije samo fikcija, nego “novela, pismo između drugarica, pozorišna drama”. Za Martu Kadenas, kao dramaturškinju, autorku, performerku, pisanje nije pasivno, već živ i drhtav igrokaz čija je svrha da izbriše tišinu i otkrije ono što autoriteti žele da sakriju.

SITNE ZVERI

Havana 2016. je neka vrsta scenografije romana u kojoj se filmski brzo smenjuju kadrovi. Zemlja porekla glavnu junakinju okružuje i određuje: Kuba sa svim svojim osobenostima i protivrečnostima i jedan konkretan istorijski trenutak, smrt njenog dugogodišnjeg vođe, Fidela Kastra jedne ne tako hladne jeseni. Trenutak koji i jeste i nije bitan za razvoj priče. Iseckano vreme i žanrovska mešavina takoreći krišom dovode do svevremenih filozofskih pitanja koja se tiču efemernosti života mladih ljudi koji balansiraju između dva nimalo čedna statusa iz naslova, ponižene prodavačice ljubavi i koristoljubive krznašice. “Feretke (sitne zveri iz porodice kuna – prim DS) postoje u svim svetovima, u kubanskoj vladi i u opoziciji, feretke stvorene pomoću veštačke inteligencije i stranica onlajn prikrivenog konzumerizma, feretke bliske despotizmu koje ograničavaju prava, feretke graničari i političari i njih interesuju privilegije a gluve su za kršenje prava. Ponekad se pitam nije li feretka samo mehanizam tih neizrecivih moći koje svime upravljaju“, kaže Ernandes Kadenas u jednom intervjuu.

Posle niza nagrada za poeziju, teatrologiju, esej, u junu 2020. za rukopis “Kurva i feretka” dobija nagradu “Franc Kafka” koju za neobjavljeni roman dodeljuje platforma “InCUBAdora”, koju finansiraju Ministarstvo spoljnih poslova Republike Češke i češka NVO “Post bellum”, a namenjena je kubanskim autorima koji žive i stvaraju u svojoj domovini. Štampan u ograničenom tiražu, roman je privukao pažnju španske izdavačke kuće “Caballo de Troya” i 2024. doživeo drugo izdanje.

„VESTERN“

Već od prve stranice „Dođoš“ očarava kao malo koja knjiga, a čitalac biva kao lasom vezan za ovaj roman koji zaista ima karakteristike vesterna, doduše mračnog i beznadežnog versterna, prebačenog u surov krajolik ruralne Španije. Pripovedanje glavne junakinje upoznaje čitaoca sa njenim posebnim svetom, njenom posebnom Komalom (selo iz romana „Pedro Parama“ Huana Rulfa, objavljenog 1955), kako i sama autorka ističe u jednom pasusu. Neizbežno je, takođe, da se na trenutak ne pomisli i na meksički triler „Žrtvovane dame“ Horhea Ibarguengoitije iz 1977. godine (prevod Igora Marojevića u izdanju „Magnusa“, 2020).

Autorka predstavlja glavnu protagonistkinju koja se iz Londona vraća u svoj rodni kraj, gde i dalje vladaju ćutanje i osuda. Mogao bi to biti (i) roman o samoubistvu, kao prokletstvu jedne porodice, ali Merino čitaoca toliko vešto vodi kroz vreme napred-nazad, „jašući“ kroz nekoliko priča bez ikakvog zastoja, da, na kraju, ta mračna atmosfera postaje toliko „pitka“, da čitalac, vođen veštom autorkinom naracijom, „skače“ iz jednog univerzuma u drugi, sklapajući sliku o istrajnosti jedne žene u njenog borbi protiv izolacije, srama i oskudice. „Dođoš“, zapravo, nije roman o samoubistvu, već o dostojanstvu, slobodi i otporu. Do koje mere su ljudi sposobni da se odupru pritiscima društva? Ili, pritisku sopstvenih misli? Do koje mere su sposobni da se odupru lošim iskustvima kroz koje prolaze?

Španska spisateljicva Olga Merino studirala je u Španiji i Velikoj Brotaniji. Kao reporterka “El periódico de catalonya” boravila je u Moskvi od 1993. do 1998. i neposredno osetila prelazak sovjetskog režima na tržišnu ekonomiju. Za te novine radi i danas. Nakon debitantskog romana “Cenizas rojas” iz 1999, usledio je “Espuelas de papel” (2004), a dve godine kasnije dobiće nagradu “Vargas Ljosa” za kratku priču „Las normas son las normas“. Roman “Perros que ladran en el sótano” objavljen je 2012. “Dođoš” (“La forastera” 2020), dve godine kasnije Španska kraljevska akademija nagradila ga je za književnu kreaciju, a 2025. uvršten je u uži izbor za priznanje “Premio International de novela Rómulo Gallegos“.

 

Izvor: NOVI MAGAZIN, 15. novembar 2025.