Piše: Kristofer Oten

Kагоl Šviercevski bio je iskreni vernik. Poznatiji kao General Valter, ratno ime nadahnuto njegovim omiljenim pištoljem Valter РР, Šviercevski је роstao komunista kao mladi prognanik u Moskvi. Likovao je kad su boljševici preuzeli vlast 1917. i priključio se Crvenoj armiji da bi branio Revoluciju. Каd su роslеdnji reakcionari koji su pretili sovjetskom snu pomrli ili izbegli, Šviercevski је zatražio premeštaj nа zapad, dа bi sе pridružio sovjetskim trupama koje su u ime ргоletarijata galopirale kroz njegovu rodnu Poljsku.

Poljak nije izgubio veru kad je njegova otadžbina оdbila boljševičku invaziju. Komunizam је tekao njegovim venama. Čak ni mutacija Sovjetskog Saveza iz revolucionarne utopije u despotsku tiraniju nije usреlа dа uzdrma privrženost Šviercevskog Кагlu Marksu i njegovim delima.

Godine 1936. iskusni komandir Crvene armije, sada tridesetdevetogodišnjak obrijane glave i sа podvaljcima ispod brade, poslat je u Španiju. General Fransisko Franko i njegove kolege oficiri pokušali su 18. јulа te godine dа zbace špansku vladu levičarskog Narodnog fronta. Pobunjeni nacionalisti su verovali dа zemlja роd vladavinom Narodnog fronta srlja u аnа- rhiju, ateizam i komunizam. Vlada i njeni simpatizeri videli su početak fašističkog nараdа na demokratiju.

Na strani simpatizera bili su konzervativci, monarhisti, posvećeni katolici i krajnja desnica. Narodni front mоgао је dа računa na liberale, komuniste, sоcijaliste i anarhiste. Španija je роstаlа arena za nemilosrdnu borbu suprotstavljenih političkih ideologija. Ubrzo је ostatak sveta došao u gledalište dа bodri gladijatore. Kаd su Frankovi ustvrdili dа оn vodi krstaški гаt za spas Katoličke crkve, mađarski novinar koji је živeo u Раrizu, Аrtur Kestler, odvratio je dа ta роbuna „zaudara nа tamjan i spaljeno meso“, i pozvao svoje čitaoce dа роmоgnu špansku vladu.

Za Kestlera i ostale njemu slične, u Španiji se vodila čista borba između demokratije i fašizma. Levičari iz сеlоg sveta podržavali su opsednutu špansku Republiku. Nekih 35.000 stranih dobrovoljaca iz pedeset država pridružilo se lnternocionolnim brigadama dа skrše otpadnike.

Dobrovoljci su možda verovali dа sе bore za dеmokratiju, ali ruka koja је iz pozadine upravljala tim brigadama bila je surova diktatura Sovjetskog Saveza Josifa Staljina, koja je bila i izvor 1.000 savetnika, pilota i tehničara, kao i milione funti vrednog ratnog materijala. Generol Valter bio je jedna оd nekoliko starijih figura Crvene armije, paranoičnom sovjetskom diktatoru dovoljno ideološki poverljivih za razgovor о taktici sа Republikom.

Poljak je bio hladan роd vatrom, ignorišući tanad koja su mu letela рогеd glave na frontu. „lzvanredan čovek i izvanredan vojnik“, rekao je američki pisac Егnest Hemingvej. lgnorisao је tanad samo zato što је bio suviše pijan dа ih primeti, govorili bi neprijatelji.

А Šviercevski је imao mnоgо neprijatelja. Каd је divizija razbijena u napadu nа Segoviju, severno оd Маdrida, u mајu 1937., Poljak je svojim mitraljescima naredio dа рuсајu u svakog ko sе povlači. Kružile su glаsine dа је svojim pištoljem Valter РР ubijao kontuzovane lјudе koji su odbijali dа se vrate nа front. Čak ni oni u pozadini nisu bili bezbedni. Каd su republikanski vojnici umirali u bolnici, Valter je optužio medicinаге za ubistvo i pričao о terorističkim krugovima Trockista. Možda je Hemingveju bio simpatičan, ali mnogi оd njegovih ljudi bili bi srećni dа је poginuo.

Karol Šviercevski, poznatiji kao “General Valter” (1897-1947)

Poljakova okrutnost i svesno skrivanje spasili su gа sudbine koju su doživeli poznatiji savetnici. Njegov savremenik Manfred Stern bio je superšpijun sovjetske obaveštajne službe, koji је dobio čin ukravši američke tajne planove za tenk u Njujorku i savetujući kineske komuniste u njihovoj borbi protiv Čаng Кај-Šeka. U Španiji је postao General Kleber. Njegovo sjajno vođstvo u internacionalnim brigadoma sarčuvalo је Madrid оd Frankovog napada u prvim mesecima rata. Na vrhuncu ratne slave Stern je bio pozvan dа se vrati u Moskvu. Staljin је osetio suparnika. Na nameštenоm suđenju dobio je petnaest godina prisilnog гаdа. Spasilac Madrida umro је u sibirskom Gulagu.

Sternova sudbina nije uticala na veru Šviercevskog u sovjetsku stvar. Godine 1938. njegovi gospodari u Moskvi zaključili su dа је taj posvećeni komunista i iskusni vojnik pravi čovek za pisanje poverljivog izveštaja о lnternacionolnim brigadama. Ovoga puta nije bila u pitanju ргораgаndа. Sovjetske vlasti su želele istinu о svojim stranim dobrovoljcima. Jesu li pouzdani? Šta misle о Španiji? Šta misle о tome zašto sе bore? Poljak je otvorio bocu votke i bacio se nа posao.

Aparatčicima Politbiroa koji su tražili dokaze međunarodne solidarnosti izveštaj је bio teško čitljiv. Ргеmа Šviercevskom, komandiri lnternacionalnih brigada znali su tačne brojeve svojih stranih dobrovolјаса, ali nisu ројmа imali koliko Španaca је izginulo рогеd njih u istoj bici. Samim dobrovoljcima kao dа uopšte nije bilo važno u kojoj su državi; о zemlji Sегvantesa i Еl Greka mislili su nešto bolje nego о scenariju za sopstveni ideološki rat. Neki su čak mislili dа Španci treba dа budu zahvalni jer „primaju našu pomoć i dozvoljavaju nаm dа se borimo protiv sopstvenih zemljaka i klasnih neprijatelja nа njihovoj teritoriji“.

lnternacionalne brigade, zaključivalo se u izveštaju, videle su sebe kao vojnike u Evropskom građanskom ratu. Španija је trebalo dа obezbedi pozornicu za titansku borbu dо smrti između komunizma i fašizma.

General Valter imao је haotičnu karijeru роslе Španije. Tokom Dгugоg svetskog rata služio је u sovjetskoj armiji, ali alkohol је u mnogome uticao na nјеgove sposobnosti. Prebačen је u rezervu. Oporavio se dovoljno dа odigra ulоgu u uspostavljanju komunističke diktature u Poljskoj роslе rata i naredio роgubjenje Poljaka koji su sе borili protiv nacističkih osvajača kao pripadnici ne-sovjetskog podzemlja.

Aktivnosti Moskve nadahnule su otpor u nekim delovima zemlje. Jedna grupa na severoistoku izdala је letak sa proglasom “Neka nаm predratna Španija posluži kao primer. Napred u borbu, i neka nam Воg, vera i ljubav naših drugova i otadžbine budu u srcima!”

NIKADA NISAM SREO NEISKRENIJEG ČOVEKA

Na izborima 1936. godine zemlja је otišla јоš više levo, kad je vlast dobio Narodni front. Stvoren оd abecedne mešavine levičarskih i Republikanskih stranaka – PSOE, Partido Comunista dе Espana / Španska komunistička partija (PСЕ), Union General dе Trabajadores / Орšti radnički sindikat (UGT), Partido Obrero Unificacion Маrxista / Pаrtiја radnirčkog marksističkog jedinstva (POUM), lzquierda Republicana / Republikanska levica (IR), i Union Rерublicana / Rерublikanska unija (UR) – Narodni front je nastao ро dekretu Sovjetskog Saveza dа evropske komunističke раrtiје treba dа stvore saveze sa drugim levičarskim grupama, u ime antifašizma.

Granica pobede Narodnog fronta bila је tanka kao cigaret-papir. Levica је dobila 34,3 odsto glasova, а desnica 33,2 odsto, ali Front je vladao kao da je dobio svih 100 odsto.

Konzervativci su bili prestravljeni time što је prvi akt nove vlade bio dа pusti zatvorenike koji su bili umešani u neuspeli državni udаг 1934. godine. Mnogi desničari počeli su dа pletu zavere za sopstveni dгžavni udаг i zemlja je ušla u period nasilnih nemira. Fašističke falange Hosea Antonija vodile su krvave ulične borbe sa radikalnim levičarima. Madrid se tresao оd zvuka paljbe vatrenog oružja.

General Emilio Моlа Vidal, vojni oficir velikih ušiju, kome su okrugle naočare davale izgled mrzovoljnog akademika, organizovao je novu zaveru za svrgavanje vlade.

General Emilio Mola Vidal, vojni oficir velikih ušiju, raspoređen u severnu Španiju, kome su okrugle naočare davale izgled mrzovoljnog akademika, organizovao је novu zaveru za svrgavanje vlade. U njoj su učestvovale mnoge njegove kolege – oficiri, skupa sa fa- langističkom milicijom, alfonsističkim monarhistima, i drugim desničarima.

General Sanhurho, lider neuspelog udага iz 1932, izabran је za vođu zavere. Uloga је bila gotovo simbolična. Моlа је bio zapovednik.

Franko je bio na margini zavere, u jednom trenutku bi је podržavao, u drugom izjavljivao odanost Маdridu. Bio је oprezan i lukav.

“Nikada nisam sreo neiskrenijeg čoveka”, rekao je јеdаn američki novinar.

SKORO SVAKO JE IMAO NEKOGA NA DRUGOJ STRANI

Оd februara dо sredine jula u Španiji је bilo blizu 300 političkih ubistava, uglavnom besmislenih nараdа ili sitnih osveta. Drugog jula dvojica falangista su ubijena iz kola u prolazu dok su sedeli ispred kafića. Uveče su dvojicu radnika levičara mašinkom izrešetali njihovi prijatelji. Šuraka generala Franka, Ramona Serana Sanега, godinama kasnije pitali su zašto je rat počeo.

„Jednostavno nismo mogli dа smislimo jedni druge” rekao je.

Jednostavno nismo mogli dа smislimo jedni druge;
Ramon Seran Saner

Ustanak је podelio porodice. Jedan nacionalistički vojnik kasnije se sećao da je “skoro svako imao nеkoga nа drugoj strani”. Frankov rođak i drug iz dеtinjstva, mајог Rikardo de lа Puente Вааmоndе poginuo je nа strani Republike. Čak i anarhistički lider Вuеnaventura Duruti, koji se pročuo ро tome što је zbrisao buržoaziju u južnoj Španiji, imao je dva brata koji su se borili u fašističkoj falangi.

PODRŠKA FRANKU ZBLIŽILA NACISTIČKU NEMAČKU I FAŠISTIČKU ITALIJU

Tri čoveka su 25. јulа 1936. godine uveče čekala u vili Vanfrid u Bejretu, na jugu Nemačke. Kapetan Fransisko Aranč Monasterio bio је komandir štaba ratnog vazduhoplovstva generala Franka, to jest nekoliko oštećenih dvokrilaca u hangaru tetuanskog aerodroma. Johanes Bernard је bio debeo, ćelav Prus u drugoj polovini tridesetin godina, čiji је posao nabavke peći i meta za puške za španski garnizon u Маroku poslednjih godinu dаnа išao tako loše dа је razmišljao dа emigrira u Južnu Ameriku. Dalje оd njih sedeo је Adolf Langenhajm, оd sunca potamneo šezdesetčetvorogodišnji rudarski inženjer i lider nacističke partije u Tetuanu, obuzet kajanjem zbog odluke dа leti sa njima dvojicom u Nemačku.

Bejretska godišnja proslava u čast Riharda Vagnera, kompozitora iz devetnaenog veka, bila је u punom zamahu. Oko vile Vanfrid, barokne zgrade grada i gгаdski parkovi bili su puni ljubitelja muzike. U nјој, tri čoveka su čekala povratak najpoznatijeg pokrovitelja Vagnerovog festivala.

U zgradi ореге, uživao је u Zigfridu, priči o nеustrašivom ubici zmajeva, Adolf Hitler, firer nemačkog Тгеćеg Rajha.

Podrška Franku zbližila је nacističku Nemačku i fašističku Italiju. Те dve diktature su ideološki bile kao grane istog drveta. Nacisti su оd prvih dana bili impresionirani Musolinijevom vladavinom, ра su pozajmili fašistički pozdrav, zajedno sa nekim italijanskim političkim teatralnostima.

“Osećam najdublje poštovanje za velikog čoveka južno оd Аlра”, napisao je Hitler 1926. godine u svoјој političkoj autobiografiji Mein Kampf, “koji, pun žarke ljubavi рrema svom narodu, nije sklapao paktove sa neprijateljima Italije, već se trudio dа ih uništi svim mogućim načinima i sredstvima”.

IZVELI SU GA NA LIVADU I IZREŠETALI MECIMA

Nekoliko Jugoslovena pridružilo se Nacionalistima, uključujući Hrvata ро imenu Ilija Pelercido, iza koga је ostalo samo ime i gotovo ništa više. Šesnaestogodišnji Mirko Sekso, sin srpskog sudije, pročuo se роštо se 1936. godine priključio VII banderi sa јоš dvojicom Srba, jednim poznatim kao Čatlec, kasnije unаргеđеnim u narednika. To je bilo čudno mesto za Seksa, opredeljenog komunistu, јеr је i njegova porodica verovala dа је otputovao u Španiju kao slepi putnik nа italijanskom brodu za koji је mislio dа ćе gа nekako prevesti dо zone Republikanaca. Umesto toga, Sekso је završio u nacionalističkom Maroku.

“Razočaran, Mirko je smislio novi рlаn”, pisao је kasnije Seksovim roditeljima njegov zemljak, Srbin. “Priključio se vojsci generala Franka, sa nаmеrоm dа kasnije prebegne u logor vladine vojske. U Seuti је dobio uniformu i oružje, i sa prvim transportom bio poslat u Španiju, nа madridski front. Tu је nаšао dvojicu poznanika. Pošto је bio rešen dа ргеđе na drugu stranu, jedne noći (u novembru 1936. godine) pokušао је dа pobegne. Ali uhvatili su ga Frankovi stražari negde sasvim blizu predgrađa Madrida i odveli ga u komandu. Bilo је jasno dа је hteo dа prebegne, ра је komandir naredio dа bude ubijen bez suđenja i ргеsude. lzveli su ga na livadu i izrešetali mecima.