Dnevni list DANAS

Roman Sama Antonija di Benedeta, namenjen „žrtvama čekanja“ kako ga posvećuje autor, nedavno se pojavio u izdanju beogradskog RIO Magnus, u prevodu sa španskog Nataše Vasiljević. To je priča o kraljevskom namešteniku Don Dijegu de Sami, koja počinje 1790. u vreme kad službuje u dubokoj provinciji na tlu Latinske Amerike, odvojen od svoje supruge i njhove dece. Imenovanje koje je trebalo da bude tek kratak međukorak ka njegovom profesionalnom napredovanju i odlasku u Španiju, pretvara se u košmar čekanja iz kojeg očajnički želi da pobegne. Njegove ambicije i nadanja su u potpunom neskladu sa okolnostima u kojima se nalazi, što stvara frustracije i utiče na donošenje niza pogrešnih odluka.

Antonio di Benedeto rođen je 2. novembra 1922, posle prerane smrti oca 1932, počinje da piše i objavljuje priče pod jakim uticajem Dostojevskog i Pirandela. Već u 18. godini, za vreme studija izdržava se kao novinar. Prvu knjigu priča – Životinjski svet, objavljuje 1953, a drugu – roman Pentagon, dve godine kasnije. Ne odriče se, međutim, novinarstva, ostalo je zapamćeno da se do kraja života predstavljao kao novinar koji u svoje slobodno vreme piše fikciju. Smatra se da je objavljivanje knjige argentinskog istoričara Efraina Bišofa (1912- 2013) o rektoru Univerziteta u Kordobi, Migelu Gregoriju Samaljoi (1753-1819) podstaklo Di Benedeta da radnju svog najpoznatijeg romana locira u Paragvaj poslednje decenije 18. veka. O tome svedoči i samo ime glavnog junaka Sama (Zama/Zamalloa). Sa svoje 33 godine, piše, dakle, svoje najznačajnije i najkompleksnije delo sa popriličnim ambicijama. Njegovo okruženje vri – vojnim pučem je malo pre toga zbačen sa vlasti Huan Domingo Peron. Po sopstvenom priznanju roman je napisao za manje od mesec dana. No jezgrovitost, zbog kratkog vremena pisanja, miljama je udaljena od novinarskog stila: autor je svesno neprecizan u pripovedanju, glavni tok priče pre- secaju anegdote… Hispanoamerički bum samo što nije, a on mu je preteča. Roman Sama objavljen je 1956, prvi put je preveden na nemački jezik 1967. uz dobre kritike i značajan tiraž. Di Benedeto kasnije objavljuje još dva romana Prigušivač (1964) i Samoubice (1969). Dolazak Hunte na vlast u Argentini dovodi do prekretnice u njegovom životu: godinu i po dana bio je zatvoren, mučen i čak četiri puta izvođen na streljanje. Oslobađanje najverovatnije duguje intervenciji nobelovca Hajnriha Bela i sunarodnika Ernesta Sabata. kojima će posvetiti knjigu Priče iz egzila (1983). Preko SAD i Francuske stiže do Španije gde će provesti narednih šest godina. Potom se 1984. vraća u Argentinu, u Buenos Aires, gde će umreti od moždanog udara samo dve godine kasnije. Poslednji roman Senke, ništa više… objavio je godinu pre smrti.