• 0 Items - 0.00 RSD
    • Nema proizvoda u korpi.

Blog

Piše:





(prevod sa portugalskog: Jelena Žugić, izdao RIO MAGNUS)

Uvek sam se pitao zašto se prave ljubavi uglavnom završe tragično. Svakako da to zavisi od samih  ljubavnika. Ali možda ponajviše od njihovog doživljaja te ljubavi. Kada tome dodamo objektivne okolnosti iskrivljene subjektivnim mentalnim sklopom aktera, dobijamo okidač kojim se pokreće niz događaja koji vodi samo iz lošeg u gore.

Autor u ovom romanu pokušava da nam opiše upravo jedan takav slučaj, prateći tok misli i svest  glavnog junaka, u poslednjim satima pre tragičnog događaja. Ni vreme ni mesto radnje nisu jasno definisani, a junaku ne znamo čak ni ime, što priču čini univerzalnom. Jedino što o njemu znamo je da je prevodilac.

Elem, na samom početku ove knjige, mučenog glavnog junaka napušta verenica. Očajan, on tumara od pansiona u kome boravi do lokalnog kafića, posećuje svoje izdavače pokušavajući da sa njima sklopi iole razuman dogovor i susreće se sa mnoštvom grotesknih likova, koji kao da su skliznuli sa nekog Ženeovog filmskog platna.  

Preko unutrašnjeg monologa nervno rastrojenog čoveka, mladi autor nas provodi kroz prilično sarkastičan lavirint njegovog duševnog stanja. Tragičan završetak je samo logičan sled.

Iščitavajući belešku o piscu, deo knjige koji bi uvek trebalo pročitati pre samog štiva, slutim da je gumenim čamcem svog nemirnog i nestalnog duha, koji ga je, kao u raftingu, bacao po brzacima hevi-metal muzike, kulinarstva, veterine i filozofije, konačno doplovio u nešto mirnije vode prevodilaštva. Biće da mu se to učinilo ipak previše pasivnim, pa je rešio da se oproba i u pisanju. Odlučio je da se  obračuna sa sobom kao prevodiocem i raskrsti sa onim što je nekad bio. Da je doneo tešku odluku,  vidimo i iz citata: “ Čitav život provešćemo kriveći sebe za ono što jesmo ili nismo učinili”. To roman zapravo čini autobiografskim, a čitaocima je poslata poruka da u budućnosti očekuju više autorskih dela nego prevoda od ovog mladog pisca.

Nikad nisam slušao muziku koju je svirao, niti pojeo jelo koje mi je skuvao Žoao. Ne znam kakav je filozof, a nije mi ni lečio psa. Ali napisao je dobar, moderan roman i verujem da će se o Reišu tek čuti.