• 0 Items - 0.00рсд
    • No products in the cart.

Knjižara

Autobiografija generala Franka

1,683.00рсд

I posle više od 80 godina od svog završetka, kod nas je Španski građanski rat, u kojem su se borili brojni srpski i jugoslovenski komunisti, poznat jedino u osnovnim crtama. Međutim, da u njemu nije – uz pomoć vojski Hitlera i Musolinija – trijumfovala desnica, najverovatnije ne bi bilo Drugog svetskog rata. Ko želi da se uputi u događaje praktično ključne bojne XX veka, teško može naći prikladniju knjigu od Autobiografije generala Franka Manuela Vaskesa Montalbana. Iako za dobru prozu ne važi da služi pružanju informacija nego kreacije, autor na vrlo originalan način uspeva da sjedini oba ta postupka kroz nepredvidljiv dijalog pripovedača sa naslovnim fikcionalizovanim diktatorom, i tako čitaocu podastre sve užase Španskog građanskog rata i diktature jednog od najzagonetnijih evropskih političara XX veka.

Broj strana: 670
Pismo: Latinica
Povez: Mek

Baba Jaga

1,125.00рсд

– Так о чем же эта книга? – спросил меня добрый знакомый.

– О жизни, – ответил я.

– Все книги так или иначе о жизни, – улыбался он.

– О любви, – продолжил я.

– О жизни, о любви… Пылью покрылись рассказы о жизни и о любви на книжных полках.

– Об одиночестве, о надежде, – сказал я.

– Ты считаешь этого достаточно?

– Он слышал ушедших людей. Вначале ночные гости не пугали мальчика своим молчаливым визитом, но с годами его научили бояться. Мальчик стал мужчиной, но ночные гости не ушли вместе с детством.

– Вот это уже интереснее,  – весело воскликнул мой приятель, – Значит мистика присутствует – это хорошо, – продолжил он. – Добавь секс – и готово!

Drvene lutke

1,100.00рсд

Neko će možda reći da je ovo dnevnik jednog mladića, od njegovog rođenja. Ja bih rekla suprotno. Ovo je knjiga za sve nas. Ovo je knjiga u čijim redovima možemo naći snagu i volju da ustanemo kada padnemo. Ovo je knjiga o neprekidnoj borbi za siguran korak, za mogućnost da gledamo oko nas, da vidimo sebe same. Ova knjiga je život.
Gledajući naslovnu stranu knjige, ja nisam videla drvenu lutku. Videla sam mladića koji isijava iz tame. Borbenog, uspešnog, humanog, i nadasve hrabrog da svoje padove, suze, nedoumice, strahove, radosti i sećanja prenese na papir i ponudi nama na čitanje.

(iz recenzije Gorice Đorđević)

Hronika bola

890.00рсд

“Hronika bola”, sedmi Đukanovićev roman (i njegova dvadeset šesta knjiga) predstavlja zanimljivu književnu igru u kojoj se pisac poigrava sa svojim književnim likovima, formom ovog književnog žanra i istorijom. Ukrštajući snove glavnih junaka i ono što im se u tmurnoj javi dešava, pisac nam pripoveda neobičnu ljubavnu priču na čijem fonu se smenjuju događaji koji neumitno vode u raspad velike zemlje. Smenjuju se i slike male podrinske varoši, utonule u provincijsku čamotinju i neobuzdane zasade divljeg maka, sa slikama poratnog Beograda, zaokupljenog prvim drogeraškim žurkama na Dedinju, studentskim demonstracijama i protestima zbog američke likvidacije Če Gevare. Negde u daljini, nasuprot ove balkanske sumaglice, blješti Beč i prosvetljena Evropa. Ali, iza tog sjaja, u poslednjoj, zasebnoj priči, čitaoca očekuje neočekivan kraj i šokantan istorijski iskorak koji rasvetljava stoletnu zaveru da se prevarama obnovi jedna propala evropska carevina.

Uzbudljiv i vredan roman! Opominjući izlet u istoriju za koju se nadamo da nam se više neće dogoditi.

Izvod iz knjige venčanih

830.00рсд

On je nesigurni muškarac u četrdesetim. I neumorni razvratnik u pokušaju. Ona je depresivna žena. I svoj erotski duh oslobađa samo povremeno. Nakon petnaest godina braka, oboje su uhvaćeni u zamku inercije i dosade. Oboje su izmučeni roditeljstvom, ali se njihov brak sagledava iz muškog ugla. Uglavnom sablasno miran, Matija Javorić, glavni junak knjige o venčanima, ispod površine ključa. U njemu se prelamaju preljubnička priroda i strah od gubitka porodice. Tokom petnaest godina je samo nekoliko puta uspeo da prevari suprugu. I to je za njega neuspeh. Nezadovoljan svojim poslom. Nezadovoljan svojim brakom. Nezadovoljan svojim prijateljima. On shvata da je čak i kao preljubnik, potpuna mizerija od čoveka. Ali svi bračni parovi oko njega su takođe nesnađeni u braku. Kao i njihovi prijatelji. Kao i njihovi roditelji. Ojađen bračnim životom Matija kreće na duže službeno putovanje u inostranstvo. Konačno je i fizički izmešten iz porodice, pa oseća energiju tinejdžerske ekskurzije. Na svom putu sreće još živopisnih ljudi koji su vezani brakom. Ne razume ljubomoru na sred slobodnog erotskog duha u jednom svingerskom paru. Dve mlade lezbejke mu dokazuju da istopolni brakovi takođe imaju onog koji zvoca i onog koji laže. Ali, ma koliko žarko želeo da promeni nešto u svom životu, on se suviše plaši da iskorači iz poznatog komfora.

Broj strana: 306
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek

Kako sam služio Žilu Visenteu

750.00рсд

Pred nama je četvrti napisan a treći na srpskom jeziku objavljen roman Žoaa Reiša, mladog portugalskog pisca, jednog od nosilaca novog narativa portugalske savremene književnosti. Uz, sada već i našoj publici, prepoznatljiv smisao za humor, sarkzam i burlesku, Reiš u ovoj knjizi ide korak dalje u odnosu na prethodne romane, oplemenjujući svoj stil elementima epistolarnog i pikarskog romana ali i uvodeći po prvi put u svoja dela istorijsku ličnost. Reč je o najvećem portugalskom dramaturgu i pesniku XV i XVI veka, Žilu Visenteu, oko čijeg lika se plete mnoštvo dogodovšina koje nam u prvom licu pripoveda njegov sluga (za razliku od gospodara, fiktivni lik), Anrike. Reiš je, u konačnom finalu romana, iskoristio brojne nepoznanice vezane za život Žila Visentea, (između ostalog i nejasne činjenice vezane za tačnu godinu i mesto njegove smrti), napravivši fiktivnu (ali ne i nemoguću) verziju Visenteovog konačnog časa. A dotle čitalac dolazi prolazeći kroz pravi lavirint živopisnih prostora, od lisabonskih pijaca i trgova, do osiromašenih kućeraka, krčmi i berbernica, probijajući se kroz mozaik likova i njihovih dijaloga koji su neretko ništa drugo do inteligentno nadmudrivanje.

Prateći autorov put trasiran njegovim pretohodnim romanima, PREVODIOČEVA VERENICA i RAZARANJE TIŠINE (oba u izdanju MAGNUSA, u okviru edicije RIO MAGNUS, u prevodu Jelene Žugić), ovde smo svedoci Reišovog književnog sazrevanja i novog izazova koji je sebi nametnuo – da, jezikom specifičnim za opisasnu epohu, otvoreno zapleše sa književnom veličinom kakav je bio Žil Visente, istovremeno se poigravajući ali i slaveći njegovo delo.

Kljun u oku

655.00рсд

U mraku i magli poslednje decenije dvadesetog veka, u mračnoj srpskoj provinciji zatičemo detektiva Svetislava Krvavca i od prve rečenice postajemo svedoci događaja u koje je upleten, a u koje smo, ako se već sećamo devedesetih, upleteni svi zajedno.

I potpuno je nebitno da li devedesete poznajete iz iskustva ili tek iz priče, svakako ste upleteni. Zvuči kao da nemate mnogo izbora. Izbora nema ni Svetislav Krvavac, najveći detektiv tog dela istočne Srbije, ali se, upleten do lakata, trudi da se izbori sa onim što ga je snašlo i sebi obezbedi, ako ništa drugo, onda makar – mogućnost izbora.

Kada bi ova knjiga mogla da se čuje, bila bi to plejlista nepovratno podešena na shuffle, a na njoj bi se nizale teške rokačine, opskurni narodnjaci, topot đonova i zvuk košave, dok iz off-a klize lenje deonice na saksofonu.

Kada bi ova knjiga mogla da miriše, zapljusnuo bi vas zadah močvare koju komešaju bure jeftinih parfema, laka za kosu i benzina koji se prodaje na ulici.

Kada bi ova knjiga bila film, bio bi to film sa glumcima koji stranice scenarija dobijaju ponekad na kašičicu, ponekad u talasima, ali ne od jednog, već od nekoliko scenarista. Zamislite da gospodin Duško Kovačević sedi za stolom, piše, odmah prosleđuje tekst glumcima, ali papire usput presreće zaludni Kventin Tarantino i potura ono što je on, sakriven u tami filmskog studija, zapisao. Na sve to, obojica (i Kovačević i Tarantino) imaju ozbiljnih problema sa nedisciplinovanim glumcima sklonim improvizacijama.

Ako biste želeli da gledate taj film, onda želite da pročitate ovaj roman.

Kreativno čitanje

Knez Wratcharsky

Knjiga znakova

700.00рсд

Svaka priča je jedan mali roman. Svojim pripovedanjem Gaje nas nekad vodi iz sadašnjosti u blisku budućnost i pred čitaoca postavlja ozbiljna filozofska pitanja koja se tiču transhumanizma i sveta digitalizacije koji bi nas, uz sve blagodeti, mogao odvesti u svet otuđenosti i gubitka identiteta. Svaka priča ima simboličan završetak iz koga možemo izvući bezbroj različitih ishoda u zavisnosti od ličnog doživljaja. Kroz njeno lagano i pitko kazivanje, koje kadkad ume da ošamuti, nedvosmisleno se provlači nit reskosti i kritičnosti koja podstiče čitaoca da otvori oči i razbudi usnule misli kako bi se otrgao robovanju stereotipima i prenebregao mogućnost da bude izmanipulisan. Upravo je to najsnažnija poruka i signal koji autorka šalje čitaocu i koje će prepoznati nezakatančeni um kadar da krstari kroz vreme, istoriju i kulture, koji nije zaokupljen materijalnim i zarobljen u trenutku vremena egzistencije. Ako širom raskrilimo vrata ovoj zbirci nesvakidašnjih bisera pripovedanja prepoznaćemo sve što nas okružuje, od najsitnijih emocija do krucijalnih pitanja koja zhavataju celu planetu zagađujući je brzinom galopirajuće metastaze tumora koga možemo odstraniti jedino uz poštovanje svih različitosti zahvaljujući kojima postoji lepota življenja, uz uvažavanje blagodeti modernog sveta, ali nedopuštajući da nas one negiraju i pregaze. Zato se ova zbirka može uvrstiti u svojevrsnu kritiku globalističke osrednjosti i vladavine mediokriteta.

1 2 4