• 0 Items - 0.00рсд
    • No products in the cart.

Knjižara

Izvod iz knjige venčanih

830.00рсд

On je nesigurni muškarac u četrdesetim. I neumorni razvratnik u pokušaju. Ona je depresivna žena. I svoj erotski duh oslobađa samo povremeno. Nakon petnaest godina braka, oboje su uhvaćeni u zamku inercije i dosade. Oboje su izmučeni roditeljstvom, ali se njihov brak sagledava iz muškog ugla. Uglavnom sablasno miran, Matija Javorić, glavni junak knjige o venčanima, ispod površine ključa. U njemu se prelamaju preljubnička priroda i strah od gubitka porodice. Tokom petnaest godina je samo nekoliko puta uspeo da prevari suprugu. I to je za njega neuspeh. Nezadovoljan svojim poslom. Nezadovoljan svojim brakom. Nezadovoljan svojim prijateljima. On shvata da je čak i kao preljubnik, potpuna mizerija od čoveka. Ali svi bračni parovi oko njega su takođe nesnađeni u braku. Kao i njihovi prijatelji. Kao i njihovi roditelji. Ojađen bračnim životom Matija kreće na duže službeno putovanje u inostranstvo. Konačno je i fizički izmešten iz porodice, pa oseća energiju tinejdžerske ekskurzije. Na svom putu sreće još živopisnih ljudi koji su vezani brakom. Ne razume ljubomoru na sred slobodnog erotskog duha u jednom svingerskom paru. Dve mlade lezbejke mu dokazuju da istopolni brakovi takođe imaju onog koji zvoca i onog koji laže. Ali, ma koliko žarko želeo da promeni nešto u svom životu, on se suviše plaši da iskorači iz poznatog komfora.

Broj strana: 306
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek

Hladna strana jastuka

825.00рсд

Radi se o tome da izaberemo da ne igramo. Ako se partija odigrava u uslovima gde je jedna od strana unapred osuđena, nek onda ta strana ne igra. Ne igraj, čekaj i radi da dođe momenat kad ćeš moći da igraš bar s jednakim brojem karata kao tvoj protivnik.

Sa hladne strane jastuka odlažemo snove koji se ne mogu ispuniti. Snovi Filipa Hula, američkog diplomate i Laure Baij, Kubanke zaposlene kao poreski savetnik, dok su oboje zapravo špijuni svojih zemalja, se u velikoj meri podudaraju: oboje žude da budu voljeni i da utiču na svetska dešavanja. Sa tople strane jastuka oni dele tu svoju potrebu da budu voljeni, da dodiruju i budu dodirnuti. Sa one druge, hladne, ostaje smrt i okrutnost stvarnosti u kojoj ovaj nesuđeni par neće uspeti da ostvari svoju romansu.
Editorial Anagrama

Ko od nas nije u nemirnim, teškim, vrelim i nesigurnim noćima, koje živimo danas u ovom svetu punom stresa i nepravde, potražio svežinu hladne strane jastuka?
Rafael Konte

Špijunski roman o ljubavi koja nije smela da se desi. O usamljenosti i strasti, o revoluciji i njenoj deci, o Kubi i Madridu. Briljiantan narativ Belen Gopegi koja čitaoca kroz priču vodi krivudavom stazom izmešu likova i događaja, ne dopuštajući mu da predahne sve do konačnog raspleta.
Rio Magnus

Broj strana: 231
Pismo: Latinica
Povez: Mek

Mauzolej

785.00рсд

Jedna od brojnih misterija vezanih za Josipa Broza Tita jeste i ona da on nije sahranjen u „Kući cveća“. Glavni junaci novog Đukanovićevog romana, dvojica studenata žurnalistike, tragaju za Titovom večnom kućom. Ta kuća bi mogla biti na mnogim mestima širom sveta, od egipatskih piramida do Kremlja i Vatikana.

Paraleleno sa pričom o potrazi za Maršalovom grobnicom, odigravaju se i storije dvojice istraživača, u kojima je kroz ljubavne i društvene lomove, odslikano vreme generacije stasale i odrasle u Titovoj Jugoslaviji. Ima u tim pričama i lepe nostalgije i gorkih poraza proizašlih iz porušenih i neostvarenih ideala. Kulminaciju romana čini pripovest na samom njegovom kraju, u kojoj se potresnim slikama dečjeg stradanja u Jasenovcu otkopava „političko đubre ispod jugoslovenskog tepiha“ i otkriva trulež u temeljima države zbok kojeg je ona i morala da se uruši.

Ovaj roman se čita kao uzbudljiva ljubavno-špijunska priča preko koje se objašnjava jedna od najvećih tajni nekadašnje Jugoslavije i istorijski brodolom srpskog naroda.

Kao u svojim prethodnim romanima, Đukanović se i ovde predstavlja kao majstor intrigantne fabule, velikih zapleta i neočekivanih raspleta. Igra u kojoj se uživa ali u kojoj se pokreću i neka suštinska pitanja naše egzistencije.

Broj strana: 304
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek

Žrtvovane dame

757.00рсд

Krimić kakav nikada niste čitali: zbog teme žrtvovanih dama koje završavaju u javnim kućama, zbog toga što se teška tema čita sa lakoćom usled iskupljujućeg humora meksičkog pisca, neobičnih ljubavnih priča kakve nastaju i u najsloženijim okolnostima i jednako maštovite strukture u kojoj se svaka upotrebljena reč i svaki motiv pravdaju i koriste do kraja, redosledom koji niko ne može da predvidi.

Ovaj roman ne pripada ni policijskom žanru ni „crnom romanu“. Pisac ne želi da plete radnju oko zločina, već je njegov cilj da prenese dijaloge i scenografiju na osnovu svedočenja i novinskih članaka koji su objavljeni po otkriću zlodela koja su počinjena. Ali je nemoguće otrgnuti se ironiji ako pogledamo imena glavnih junaka. Ko bi mogao da pomisli da su žene koje se zovu Arhanđela i Serafina u stanju da počine takve strahote? Ali pisac se tu ne zaustavlja: jedan od bordela koji je u vlasništvu pomenutih sestara se zove Lepi Meksiko, krajnje sarkastičan naziv za jednu zemlju prepunu nasilja.
(El Pais, Madrid)

„Ljudi se smeju stvarima koje uopšte nisu smešne. U ovom romanu, na primer, postoji niz situacija koje čitaoce teraju na smeh. Recimo, kad neko misli da može vrelom peglom da izleči nekoga, to može biti smešno, ali je situacija zapravo grozna, jer se tu radi o ubistvu.“
(Horhe Ibarguengoitija, intervju za časopis Vuelta – objavljen 1985.)

Broj strana: 176
Pismo: Latinica
Povez: Mek

Kako sam služio Žilu Visenteu

750.00рсд

Pred nama je četvrti napisan a treći na srpskom jeziku objavljen roman Žoaa Reiša, mladog portugalskog pisca, jednog od nosilaca novog narativa portugalske savremene književnosti. Uz, sada već i našoj publici, prepoznatljiv smisao za humor, sarkzam i burlesku, Reiš u ovoj knjizi ide korak dalje u odnosu na prethodne romane, oplemenjujući svoj stil elementima epistolarnog i pikarskog romana ali i uvodeći po prvi put u svoja dela istorijsku ličnost. Reč je o najvećem portugalskom dramaturgu i pesniku XV i XVI veka, Žilu Visenteu, oko čijeg lika se plete mnoštvo dogodovšina koje nam u prvom licu pripoveda njegov sluga (za razliku od gospodara, fiktivni lik), Anrike. Reiš je, u konačnom finalu romana, iskoristio brojne nepoznanice vezane za život Žila Visentea, (između ostalog i nejasne činjenice vezane za tačnu godinu i mesto njegove smrti), napravivši fiktivnu (ali ne i nemoguću) verziju Visenteovog konačnog časa. A dotle čitalac dolazi prolazeći kroz pravi lavirint živopisnih prostora, od lisabonskih pijaca i trgova, do osiromašenih kućeraka, krčmi i berbernica, probijajući se kroz mozaik likova i njihovih dijaloga koji su neretko ništa drugo do inteligentno nadmudrivanje.

Prateći autorov put trasiran njegovim pretohodnim romanima, PREVODIOČEVA VERENICA i RAZARANJE TIŠINE (oba u izdanju MAGNUSA, u okviru edicije RIO MAGNUS, u prevodu Jelene Žugić), ovde smo svedoci Reišovog književnog sazrevanja i novog izazova koji je sebi nametnuo – da, jezikom specifičnim za opisasnu epohu, otvoreno zapleše sa književnom veličinom kakav je bio Žil Visente, istovremeno se poigravajući ali i slaveći njegovo delo.

Proteza

750.00рсд

Ne kaže se slučajno da je Martin u evropsku književnost uneo duh „tarantizma“ pre pojave samog Tarantina, o čemu možda ponajbolje svedoči roman Proteza, po čijim je motivima u Španiji snimljen i igrani film. Radnja je smeštena u Barselonu, krajem 70-tih godina prošlog veka, gde nam pisac, kroz ogoljene likove, na brutalan način pripoveda priču o osveti, bez ikakvog ulepšavanja i bez bilo kakve želje da bilo ko od glavnih likova bude iole simpatičan čitaocu. Naprotiv, on nam ih servira onakve kakvi jesu, to je to, želeli mi to da prihvatimo ili ne.

Kreativno čitanje, Knez Wracharsky

 

Pred nama je zasigurno najbolji „crni roman“ napisan na španskom jeziku. Ovo je priča o nasilju, o nerazumnom, neshvatljivom, iracionalnom nasilju, koje sjedinjuje dva čoveka u svojevrsno „krvno bratstvo“ koje samo krvlju može biti raskinuto.

Diario Público

Neponovljivo

750.00рсд

Zoran Ćirić je veliki jer njegove priče uvek direktno govore o onome šta ljudi osećaju u stvarnom životu za koji podjednako slute da im pripada i da im ne pripada. Kod njega nema poricanja, niti nagodbe, a kamoli propovedi; on ne smatra da je biti beskompromisan ili buntovan nekakva velika stvar. I najveći otpadnici/odmetnici osećaju isto što i obični ljudi. Jer se kod Zorana Ćirića uvek nešto dešava što te natera da se setiš od čega si napravljen. Nasilje. Neprijateljski seks. Razjarena frustracija. Komični bes, tragični bes, nadrealni bes, lirski bes – ali uvek čisti bes. Mučne a providne misterije. Čekati u podzemnoj ili izaći na ulicu ali ostaviti novčanik kod kuće. Nositi čelični donji veš. Izbegavati mračna mesta koja šire asfaltiranu tišinu. Zaobilaziti usamljenike koji ne hodaju kako bi trebalo. I zaboraviti na sve dobre savete kao i na sopstveni recept koji kaže šta učiniti da sve bude u redu…