„Nisam hteo da bespomoćno posmatram kako moja žena i dete trpe porciju brutalnosti ove zemlje, kako sadašnje tako i buduće. Smatrao sam da treba da ih zaštitim. Nisam želeo da moj sin jednog dana, poput većine mladih, bude nesrećan, izgubljen, očajan, da luta od nemila do nedraga pokušavajući da pronađe nekakav put pretvarajući se u beznadežnu figuru ulica, fakulteta i kafića. Nisam želeo da odgajam gubitnika. Nisam želeo da moj sin bude na meti mediokriteta, trivijalnih, a moćnih ljudi koji nas okružuju sa svih strana. Nisam hteo da mu oni što besomučno urlaju mi-vi-oni, poput sluzave sline lepe etiketu na lice proglašavajući ga za tuđinca u vlastitoj zemlji, stranca, drugačijeg, izolovanog, nepoželjnog, zbunjenog, suvišnog, bezbožnika pa čak i teroristu. Nisam želeo da ga obeleže kao izopačenog stranca, da – stranca, da ga označe kao kukolj koji se izopštio iz naših običaja, tradicije i vere.”
Saba Altinsaj: „Izvršilac poznat”
(Prevod: Svetlana Perišić Mišić,
„Magnus sokak”, Beograd, 2025)
Ove snažne poruke, koje nama u Srbiji u ova vremena zvuče tako poznato, dolaze nam iz, zasigurno, trenutno najbrže rastuće književnosti na svetu – iz Turske, izlazeći iz pera književnice Sabe Altinsaj (64), jedne od predvodnika novog turskog talasa. Saba je rođena u omanjem primorskom gradu Čanakaleu, u turskoj porodici koja poreklo vodi sa grčkih ostrva. U jednom od mučnijih perioda odnosa između Grčke i Turske, početkom prošlog veka, posle grčko-turskih sukoba, došlo je do razmene stanovništva i veliki deo Grka je napustio Tursku, naseljavajući se uglavnom u Solunu i okolini. Slično je bilo i s turskim življem u Grčkoj koji je bio primoran da napusti zemlju, uglavnom ostrva u Egejskom moru, i „vrati” se u Tursku. Tako se porodica Altinsaj obrela u Čanakaleu, a čitava međuetnička tragedija opisana je u prvom Sabinom romanu, „Moj Krit”, koji je takođe preveden na srpski.
Saba Altinsaj je objavila svega tri romana. Dva su osnovna razloga za to: prvo, s obzirom na to da je vrsni poznavalac nekoliko evropskih jezika, ona je već duže vreme zaposlena u PR službi jedne velike kompanije, i drugo, Saba je izuzetno temeljna pri obradi svake od tema kojima se posvećuje u svojim delima. U jednom intervjuu je čak pomenula da trenutno piše roman o jednoj Iranki koja se bori za prava žena u Iranu, te da stoga pomno uči persijski jezik.
I dok je tema njenog prvog romana, „Moj Krit”, istorijskim činjenicama motivisana golgota ljudi koji su primorani da napuste svoje domove i isele se negde drugde (što je, eto, sto godina kasnije tema koja je možda aktuelnija nego ikada), radnja njenog poslednjeg romana, „Izvršilac poznat”, koji ovde predstavljamo, nema apsolutno nikakve veze s tim. Pred nama je ovde izuzetna analiza ljudske psihe, kako pojedinca, tako i savremenog društva u kome je sve naopako – od usta punih slobode izbora, demokratije i njenih načela, poštovanja ljudskih vrednosti i prava, a u praksi ne samo da od toga nema ništa već je zapravo sve suprotno: ljudska prava, vrednosti, demokratija i slobode su izvitopereni do neprepoznatljivosti.
Forma podseća na policijski izveštaj, otuda i „policijski rečnik” u naslovu romana. Idući korak dalje, autorka uvodi unutrašnje monologe „radeći” na slučaju jednog ubistva. Saba daje upečatljivu analizu likova navodeći na zaključak da svi koji su u tom ubistvu imali učešća podjednako pate – kako oni koji su tim ubistvom oštećeni, tako i oni koji su ga izvršili. Autorka otvara jedno od najvećih pitanja svakog čoveka: pitanje krivice. Izvanrednom i neuobičajenom naracijom Saba sugeriše da je primarni krivac dehumanizovani sistem koji ne samo u Turskoj neminovno „proizvodi” i ubice i žrtve, često praveći žrtve i od samih zločinaca. Ovde se dilema jasno nameće: ko je zaista žrtva, a ko zločinac? Čitalac biva uhvaćen u zamku sažaljenja prema onima koji ostaju s druge strane zakona. Naime, ako postoji zločin za koji svi znaju ko ga je izvršio, intervencijom sistema takav zločinac ostaje „nepoznat”, dok krajnji ceh plaća osoba koja je obično sa dna sistema, često nevina, koja intervencijom tog istog sistema postaje „IZVRŠILAC POZNAT”.
Izvor: KNJIŽEVNE NOVINE, 28. april 2026.