Neke žene su tokom istorije bile nepravedno zapostavljene. Špankinja Klara Kampoamor jedna je od njih, a knjigu o njoj „Španska revolucija iz ugla jedne republikanke“ objavio je Rio magnus, u prevodu Vladimira Matkovića.

Potresno je svedočanstvo iz prve ruke o početku brutalnog građanskog rata u Španiji koji se dogodio od 1936. do 1939. Klara Kampoamor je toliko bila prožeta liberalnim duhom, koji je izgleda nažalost nedostajao mladoj španskoj Republici, da je, s jedne strane, iako antiklerikalna, osuđivala progone usmerene protiv Crkve, a sa druge, odlučuje da napusti Radikalnu partiju, delom i zbog okrutne represije nad pobunom radnika u Asturiji. Na jednom mestu u knjizi piše: „Ni ne uzimajući ovde u obzir tešku situaciju koju su u Madridu izazvali rečeni štrajkovi, vlada se iz dana u dan pokazivala sve manje sposobnom da održi javni red. Na selu su se umnožili napadi revolucionarnih elemenata protiv desnice, zemljoposednika i radikala, uopšteno rečeno, protiv svih poslodavaca. Otimana je zemlja, neprijatelji su premlaćivani, napadani su svi protivnici, označavani kao ‘fašisti’“. Treba reći i to da je sve donedavno priča o ovom sukobu u samoj Kraljevini Španiji bila obavijena velom ćutnje kako bi čuvena „Španska tranzicija“, koja je počela posle smrti generala Fransiska Franka 1975. godine, uspela.

Izvor: DANAS, 26/27. jul 2025.