Rio Magnus knjižara

Ova knjiga nije roman. Napisala sam ovu priču na osnovu godina istraživanja zvaničnih dokumenata, kao što su policijske istrage i dosije Federalne policije. Takođe sam pronašla stotinu pisama koje je Mengele napisao ili primio, a koja su zaplenjena u porodičnom domu Liselot i Volframa Bozert, ali su kasnije zaboravljena u haosu arhive Muzeja Federalne policije u Braziliji. Povremeno sam pretraživala časopise, novine i televizijske vesti kako bih shvatila šta su sve svedoci i ostali likovi u ovoj priči hteli da nam kažu. Obavila sam i mnogobrojne intervjue, između ostalog i sa ljudima koji su poznavali Mengelea u Brazilu, lekarima iz ekipe koja je identifikovala njegov skelet, preživelima iz Aušvica, istražiteljima u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, čak i sa tajnim agentom Mosada Rafi Eitanom, koji mi je u svojoj 90. godini dao jedan od svojih poslednjih intervjua, isključivo za ovu knjigu. U njegovoj kancelariji u Tel Avivu, gde smo direktno razgovarali jednog sunčanog popodneva, otkrio mi je kako je u Brazilu skoro došao do Mengelea i kako je Mosad odabrao brazilskog agenta za ovu misiju. Upitala sam ga kako to da niko nikad nije o tome pričao?

Ne kaže se slučajno da je Martin u evropsku književnost uneo duh „tarantizma“ pre pojave samog Tarantina, o čemu možda ponajbolje svedoči roman Proteza, po čijim je motivima u Španiji snimljen i igrani film. Radnja je smeštena u Barselonu, krajem 70-tih godina prošlog veka, gde nam pisac, kroz ogoljene likove, na brutalan način pripoveda priču o osveti, bez ikakvog ulepšavanja i bez bilo kakve želje da bilo ko od glavnih likova bude iole simpatičan čitaocu. Naprotiv, on nam ih servira onakve kakvi jesu, to je to, želeli mi to da prihvatimo ili ne.

Kreativno čitanje, Knez Wracharsky

Pred nama je zasigurno najbolji „crni roman“ napisan na španskom jeziku. Ovo je priča o nasilju, o nerazumnom, neshvatljivom, iracionalnom nasilju, koje sjedinjuje dva čoveka u svojevrsno „krvno bratstvo“ koje samo krvlju može biti raskinuto.

Diario Público