Politika

Roman „Kako sam služio Žilu Visenteu“ Žoao Reiša (u izdanju „Magnusa“), četvrta je napisana, a treća na srpskom jeziku objavljena knjiga ovog mladog portugalskog pisca, jednog od nosilaca novog narativa portugalske savremene književnosti. Uz, sada već i našoj publici, prepoznatljiv smisao za humor, sarkazam i burlesku, Reiš u ovoj knjizi ide korak dalje u odnosu na prethodne romane, oplemenjujući svoj stil elementima epistoralnog pikarskog romana, ali i uvodeći prvi put u svoja dela i istorijsku ličnost. Reč je o najvećem portugalskom dramaturgu i pesniku 15. i 16. veka Žilu Visenteu, oko čijeg lika se plete mnoštvo dogodovština, koje nam u prvom licu pripoveda njegov sluga (za razliku od gospodara, fiktivni lik) Anrike. Reiš je, u finalu romana, iskoristio mnoge nepoznanice u vezi sa životom Žila Visentea (između ostalog i nejasne činjenice kad je reč o tačnoj godini i mestu njegove smrti), napravivši fiktivnu verziju Visenteovog konačnog časa. A dotle čitalac prolazi kroz pravi lavirint živopisnih prostora, od lisabonski pijaca i trgova, do osiromašenih kućeraka, krčmi i berbernica, probijajući se kroz mozaik likova i njihovih dijaloga koji su neretko ništa drugo do inteligentno nadmudrivanje. Prateći autorov put trasiran njegovim prethodnim romanima „Prevodiočeva verenica“ i „Razaranje tišine“ (oba u izdanju „Magnusa“, u okviru edicije „Rio Magnus“, u prevodu Jelene Žugić), ovde smo svedoci Reiševog književnog sazrevanja i novog izazova koji je sebi nametnuo – da jezikom specifičnim za opisanu epohu, otvoreno zapleše sa književnom veličinom kakav je bio Žil Visente, istovremeno se poigravajući, ali i slaveći njegovo delo.