Knjižara

Jedna od brojnih misterija vezanih za Josipa Broza Tita jeste i ona da on nije sahranjen u „Kući cveća“. Glavni junaci novog Đukanovićevog romana, dvojica studenata žurnalistike, tragaju za Titovom večnom kućom. Ta kuća bi mogla biti na mnogim mestima širom sveta, od egipatskih piramida do Kremlja i Vatikana.

Paraleleno sa pričom o potrazi za Maršalovom grobnicom, odigravaju se i storije dvojice istraživača, u kojima je kroz ljubavne i društvene lomove, odslikano vreme generacije stasale i odrasle u Titovoj Jugoslaviji. Ima u tim pričama i lepe nostalgije i gorkih poraza proizašlih iz porušenih i neostvarenih ideala. Kulminaciju romana čini pripovest na samom njegovom kraju, u kojoj se potresnim slikama dečjeg stradanja u Jasenovcu otkopava „političko đubre ispod jugoslovenskog tepiha“ i otkriva trulež u temeljima države zbok kojeg je ona i morala da se uruši.

Ovaj roman se čita kao uzbudljiva ljubavno-špijunska priča preko koje se objašnjava jedna od najvećih tajni nekadašnje Jugoslavije i istorijski brodolom srpskog naroda.

Kao u svojim prethodnim romanima, Đukanović se i ovde predstavlja kao majstor intrigantne fabule, velikih zapleta i neočekivanih raspleta. Igra u kojoj se uživa ali u kojoj se pokreću i neka suštinska pitanja naše egzistencije.

Broj strana: 304
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek

Dan 15. mart krucijalan je za oba glavna junaka ovog romana, Sašu, dvadesettrogodišnju balerinu u Minhenu i njenog oca u Beogradu. Saša rešava da se oslobodi unutrašnjih pritisaka, bojazni od osude okoline, strepnji od reakcija roditelja zbog svojih postupaka. Nežna i duboko empatična, preispituje sebe i svoj odnos sa ocem koji svoje poslednje dane provodi na onkološkom odeljenju bolnice u Beogradu, gde svodi životne račune sa svojim ocem, suprugom, kolegama, najviše se baveći odnosom sa ćerkom jedinicom. Njihova nikada glasno iskazana ljubav i suštinska povezanost u katarzičnom finalu romana dobijaju razrešenje u vidu međusobnog oprosta za sve životne nesporazume, sumnje i nerazumevanja. Iako autor iza sebe ima tek dva romana, Dan u martu odaje daleko iskusnijeg, zrelog pisca koji besprekorno vodi radnju, ume fino da iznijansira kako glavne tako i sporedne likove, ne bežeći od ovako delikatne teme već neprestano boravi u njenom središtu. Čitljivo, hrabro, dobro napisano.

Zvonko Karanović