Knjižara

„Ne znam postoji li još neko društvo koje tako intenzivno oscilira između šizofrenije i mudrosti, kao mi.“ (citat iz knjige) Ovaj kosmopolitski roman koji obrađuje, moglo bi se reći univerzalnu temu i problematiku savremenog doba, sasvim izvesno prepoznatljivu čitaocima širom Planete, kroz prizmu društveno-političikih kretanja u Turskoj u prošlom i početkom ovog veka, nam otvara vidike i podstiče bunt radi uspostavljanja sistema vrednosti u društvu u kome bi se čovek osećao zaštićenim, bezbednim i poštovanim. Pripovedajući o jednoj surovoj životnoj sudbini običnog čoveka i stradanjima cele porodice zbog nenadoknadivog gubitka koji su pretrpeli, autorka rasvetljava širi kontekst i uzročno-posledičnu vezu društvenih okolnosti u kojima su ljudski životi obezvređeni, sistem vrednosti urušen, moral poljuljan gde se klima u društvu kreće ka onoj narodnoj homo homini lupus est. Proživljavajući ličnu tragediju glavna junakinja proživljava tragediju celog naroda i u kontemplativnom smislu se izjednačava sa njim. Slojevitost romana se očituje u načinu pripovedanja koje nije šturo opisivanje događaja i likova već duboka filozofska i psihološka analiza unutrašnje borbe sa kojom se suočava čovek u teškim sudbinskim trenucima kada počinje da uočava širu perspektivu društveno-istorijskih okolnosti i kretanja. Roman obiluje simbolikom, koju je često veoma teško preneti čitaocu čiji maternji jezik nije turski, jer autorka u opisima koristi igre reči i homonime koji nemaju uvek adekvatan pandan u drugim jezicima. Imena svih likova u romanu su pažljivo birana, svako od njih nosi simbolične odlike te ličnosti i njenog karaktera pa tako ime glavne junakinje, Nihan ima značenje tajanstven, skriven, dok anagram njenog imena (Nahin) koje je sama sebi nadenula, potiče iz persijskog jezika i mogao bi se prevesti kao kandža. Njena sestra, koja je ubijena u dvadesetoj godini i predstavlja centralnu figuru romana, nosi ime Asuman, koje je takođe persijskog porekla i simbolizuje nebo ili nebeski svod. Naročita metafora uočljiva je na mestu gde autorka objašnjava poreklo i nastanak zvuka jutarnjeg ezana (poziva na molitvu) koji kako kaže ’…odjekuje u sabâ tonalitetu…’ pri čemu se ne sme ispustiti iz vida da je upravo njeno ime Saba. Ovo jedinstveno štivo prožeto fantastičnim literarnim bojama podstiče na zapažanje neverovatnih sličnosti u društvenim tokovima u različitim sredinama kao i u pristupu rešavanju problema proisteklih iz tih tokova, bez obzira na istorijske, kulturološke i verske razlike iz čega neminovno proizilazi povlačenje paralela između apsurdnih situacija u kojima se može naći svaki pojedinac u bilo kojoj društvenoj zajednici i njegovom naporu, ali često i nemoći da ovaj svet učini boljim mestom za život. Ili kako bi Altinsaj slikovito rekla: „Svako ima svoj bunar u koji sam pada.“
Svetlana Mišić

Svaka priča je jedan mali roman. Svojim pripovedanjem Gaje nas nekad vodi iz sadašnjosti u blisku budućnost i pred čitaoca postavlja ozbiljna filozofska pitanja koja se tiču transhumanizma i sveta digitalizacije koji bi nas, uz sve blagodeti, mogao odvesti u svet otuđenosti i gubitka identiteta. Svaka priča ima simboličan završetak iz koga možemo izvući bezbroj različitih ishoda u zavisnosti od ličnog doživljaja. Kroz njeno lagano i pitko kazivanje, koje kadkad ume da ošamuti, nedvosmisleno se provlači nit reskosti i kritičnosti koja podstiče čitaoca da otvori oči i razbudi usnule misli kako bi se otrgao robovanju stereotipima i prenebregao mogućnost da bude izmanipulisan. Upravo je to najsnažnija poruka i signal koji autorka šalje čitaocu i koje će prepoznati nezakatančeni um kadar da krstari kroz vreme, istoriju i kulture, koji nije zaokupljen materijalnim i zarobljen u trenutku vremena egzistencije. Ako širom raskrilimo vrata ovoj zbirci nesvakidašnjih bisera pripovedanja prepoznaćemo sve što nas okružuje, od najsitnijih emocija do krucijalnih pitanja koja zhavataju celu planetu zagađujući je brzinom galopirajuće metastaze tumora koga možemo odstraniti jedino uz poštovanje svih različitosti zahvaljujući kojima postoji lepota življenja, uz uvažavanje blagodeti modernog sveta, ali nedopuštajući da nas one negiraju i pregaze. Zato se ova zbirka može uvrstiti u svojevrsnu kritiku globalističke osrednjosti i vladavine mediokriteta.