• 0 Items - 0.00рсд
    • No products in the cart.

Knjižara

Prevodiočeva verenica

590.00рсд

Nad papirima rasutim u velikom metežu vidim kovertu sa svojim imenom, već sam bio zaboravio na nju, da, pristigla je juče, od Valida, mog izdavača, tog krvopije, šta li hoće taj krmak kada me poziva u svoju kancelariju, otići ću tamo popodne, čak ni šešir nemam da se dostojno predstavim, nosim stari kišobran a on to možda ni ne primećuje, taj pacov retko obraća pažnju na takve stvari, tip i dalje živi u prošlom veku, ima bankarski račun pun do krova, njegova čekovna knjižica ima listova koliko i Biblija, ali štedi koliko može, kladim se da ni ne ruča samo da bi uštedeo, taj debeli stršljen morao bi bolje da mi plaća, smatra sebe velikim gospodinom jer ima pola tuceta dobrih knjiga, na kraju krajeva, šta mi preostaje nego da odem, nije to mnogo posla, mnogo mi duguju, ali malo plaćaju, dođavola sa svim tim, dođe mi da pocepam pismo; sve u svemu, znam da ću otići tamo.

Broj strana: 120
Pismo: Latinica
Povez: Mek

Magični geto

617.00рсд

Ćirić je akrobata. Bez zaštitne maske. Pleše na gitarskoj žici razapetoj iznad glava zgranute publike. On je hrabar, neustrašiv. Žonglira rečima. Grebe ih krvavom trzalicom po pergamentu napravljenom od sopstvene kože.

Dok svet tone u farisejstvo, Magični piše o rok muzici. Uzaludan posao, neko bi rekao. Netačno! Sudbina umetnika – u svetu opsednutom novcem i slavom – razotkriva se u tekstovima o Reju Dejvisu, Ediju Hintonu, Majklu Hedu, Džinu Klarku i drugim znanim i neznanim rok herojima.

Žikica Simić

NIŠVIL

620.00рсд

„Nišvil je doslovno pesnica u glavu srpskom literarnom establišmentu, poludirekt sa juga Srbije iz kojeg su dolazili najslavniji domaći bokseri.“
(Dinko Tucaković, „Borba“, 1994)

„Obaveštavam čitaoce da Niš više ne postoji. Na mestu gde se nekada taj grad nalazio iznikao je Nišvil, mitski prostor Univerzalne Palanke, veliki polis turbo-folk utopije o kome piše Zoran Ćirić, jedna od najosobenijih ličnosti novije srpske proze, čovek koji je na vreme shvatio da je autsajderstvo (naša) sudbina. Nije u takvom osećanju usamljen: Niš (odnosno Nišvil) postaje kolevka jednog novog kreativnog senzibiliteta koji – ako bude sreće – može dokrajčiti ovu nesnošljivo predugu agoniju srpskog deseteračkog romantizma.“
(Bogdan Tirnanić, „Politika“, 1995)

„U Nišvilu se u potpunosti pokazuje Ćirićeva pripovedačka strategija: to je proza koja ne preza ni od čega, ponajmanje od spremnosti da se neprekidno menja i da se poigrava tabuima svih vrsta. U isto vreme, to je proza koja je u dosluhu sa nizom alternativnih i neknjiževnih svetova – od rokenrola i izmenjenih stanja svesti do filma i politike, od džeza i pornografije do novokomponovane narodne muzike i umetničke avangarde.“
(David Albahari, pogovor drugom izdanju, 2002)

Tuđi san

636.00рсд

Glavni junak ovog romana o unutrašnjoj strani emigracije, Bogdan, usamljenik je koji neuspešno pokušava da se odseli iz samog sebe. Pristigavši u SAD iz Srbije gradi novi identitet, ali ga sustižu repovi prošlosti. Okruženje migranata sa Kube, iz Srbije i Kine, u život glavnog junaka donosi u isto vreme mračne, vesele i groteskne likove. U lažnom braku sa Milagros Dijas, Amerikankom kubanskog porekla, proživljava svoje dane čuda u čekanju radne i boravišne dozvole…

Broj strana: 169
Pismo: Latinica
Povez: Mek

Smrt ima ime

655.00рсд

Istinita, zapanjujuća i iskrena ispovest možda i najvećeg svetskog profesionalnog ubice novijeg doba, čoveka koji je baveći se tim poslom izvršio, kako je uredno beležio, 492 naručena ubistva, jedno po jedno. Žulio Santana je svoju životnu priču poverio jednom od vodećih istraživačkih novinara u Brazilu, Klesteru Kavalkantiju, koji ju je pretočio u ovu knjigu.

Santana je prvi posao obavio početkom sedamdesetih godina prošlog veka, u džunglama Amazona, da bi narednih trideset i pet godina došao skoro do cifre od 500 žrtava koje nosi na duši. Ne napuštajući rodni Brazil, Žulio je zahvaljujući korupciji koja je vladala pre svega u policiji, vojsci i među lokalnim moćnicima, uspeo da izbegne zatvor u kome je za svo to vreme proveo manje od 24 sata.

U svojoj 52 godini, ovaj plaćenik, ogrnut strogim katoličkim vaspitanjem, plašljiv pred Bogom, je obavio svoj poslednji posao. U jednom intervjuu iz 2019. Santana (koji je tada imao 64 godine) je rekao da je , s jedne strane, veoma zadovoljan ovom knjigom i načinom na koji je Kavalkanti preneo njegovu priču ali je poprilično razočaran igranim filmom o njemu, u kome se, kako kaže, veliča njegova profesija.

Broj strana: 230
Pismo: Latinica
Povez: Mek

Kljun u oku

655.00рсд

U mraku i magli poslednje decenije dvadesetog veka, u mračnoj srpskoj provinciji zatičemo detektiva Svetislava Krvavca i od prve rečenice postajemo svedoci događaja u koje je upleten, a u koje smo, ako se već sećamo devedesetih, upleteni svi zajedno.

I potpuno je nebitno da li devedesete poznajete iz iskustva ili tek iz priče, svakako ste upleteni. Zvuči kao da nemate mnogo izbora. Izbora nema ni Svetislav Krvavac, najveći detektiv tog dela istočne Srbije, ali se, upleten do lakata, trudi da se izbori sa onim što ga je snašlo i sebi obezbedi, ako ništa drugo, onda makar – mogućnost izbora.

Kada bi ova knjiga mogla da se čuje, bila bi to plejlista nepovratno podešena na shuffle, a na njoj bi se nizale teške rokačine, opskurni narodnjaci, topot đonova i zvuk košave, dok iz off-a klize lenje deonice na saksofonu.

Kada bi ova knjiga mogla da miriše, zapljusnuo bi vas zadah močvare koju komešaju bure jeftinih parfema, laka za kosu i benzina koji se prodaje na ulici.

Kada bi ova knjiga bila film, bio bi to film sa glumcima koji stranice scenarija dobijaju ponekad na kašičicu, ponekad u talasima, ali ne od jednog, već od nekoliko scenarista. Zamislite da gospodin Duško Kovačević sedi za stolom, piše, odmah prosleđuje tekst glumcima, ali papire usput presreće zaludni Kventin Tarantino i potura ono što je on, sakriven u tami filmskog studija, zapisao. Na sve to, obojica (i Kovačević i Tarantino) imaju ozbiljnih problema sa nedisciplinovanim glumcima sklonim improvizacijama.

Ako biste želeli da gledate taj film, onda želite da pročitate ovaj roman.

Kreativno čitanje

Knez Wratcharsky

Sin hiljadu ljudi

655.00рсд

Iako je u Maevom delu žensko prisustvo bitno, razjašnjeno i neophodno, u patrijarhalnoj tradiciji to nije tako. San o Bogu Ocu koji sâm stvara ljudsko muško stvorenje jednostavnim izgovaranjem božanske reči nad šakom gline, i koji potom stvara Evu iz jednog od njegovih rebara, opravdava jevrejsko-hrišćanske konvencije o pravima muškarca nad ženom, tvorca mužjaka nad stvorenom ženkom. Božanska muška moć se imitira kroz vekove: u hrišćanskom trojstvu, u alhemijskim ritualima koji rađaju homunkulusa (kako je kasnije tvrdio Geteov dr Faust), u kabalističkoj magiji koja daje život Golemu u Pragu XVIII veka, u delu doktora Frankenštajna koji čini da se rodi čudovište pribegavajući isključivo nauci, bez žene koja bi ga mogla začeti, a danas u elektronskom svetu koji omogućava stvaranje „dece” i virtuelnih prijatelja u imaginarnim porodičnim vezama Fejsbuka. Svim ovim patrijarhalnim fantazijama, Mae suprotstavlja još jednu plemenitiju i ostvarljiviju: fantaziju o „sinu hiljadu ljudi”, kako muškaraca tako i žena. Svi odgovaramo toj definiciji.

Alberto Mangel

U braku sa dilejom

655.00рсд

Čini mi se da je besmisleno živeti. I pitam se: „Zašto moje misli vrludaju?“
Jurila sam da završim školu, gimnaziju, fakultet. Postala sam profesor, postigla uspeh, počela da zarađujem; udala sam se, razvela, ponovo se udala, otvorila školu, zaradila novac, situirala se. Čemu žurba? Kao da su predamnom mete i kad pogodim jednu, jurim drugu, žurim, trčim. Onda zastanem i pogledam unazad. Godine su proletele. Ciljevi su ostvareni, a kuda ja idem? Našla sam jednu sedu u kosi, nisam je tražila, ali evo i druge. Kako dete raste, rastu i problemi. Pomislim na majku i oca, oni sede i čekaju Azraila. Je li svet nekakav hotel?
Kadkad, imati sve znači sve izgubiti. Kamo sreće da se život završio u toj jurnjavi dok sam imala potrebu da jurim za nečim. Mirne vode zaudaraju, a ja stalno kaskam.

1 2 3