Istinita, zapanjujuća i iskrena ispovest možda i najvećeg svetskog profesionalnog ubice novijeg doba, čoveka koji je baveći se tim poslom izvršio, kako je uredno beležio, 492 naručena ubistva, jedno po jedno. Žulio Santana je svoju životnu priču poverio jednom od vodećih istraživačkih novinara U Brazilu, Klesteru Kavalkantiju (1969), koji ju je pretočio u knjigu Smrt ima ime, a za čitaoce u Srbiji je preveo i obradio Nenad Perišić, a potom nedavno i objavio sa potpisom svoje IK Magnus…

Santana je prvi posao obavio početkom 1970-ih godina, u džunglama Amazona, da bi u narednih trideset i pet došao skoro do cifre od 500 žrtava koje nosi na duši. Ne napuštajući rodni Brazil, Žulio je zahvaljujući korupciji koja je vladala pre svega u policiji, vojsci i među lokalnim moćnicima, uspeo da izbegne zatvor u kome je za sve to vreme proveo manje od 24 sata. U svojoj 52 godini, ovaj plaćenik, ogrnut strogim katoličkim vaspitanjem, plašljiv pred Bogom, obavio je svoj poslednji posao. U jednom intervjuu iz 2019. 64-godišnji Santana rekao je da je, s jedne strane, veoma zadovoljan ovom knjigom i načinom na koji je Kavalkanti preneo njegovu priču, ali je poprilično razočaran igranim filmom o njemu, u kome se, kako kaže, veliča njegova profesija.

Ovom knjigom, IK Magnus, kroz svoju ediciju RIO Magnus, nastavlja da donosi birane naslove autora iberijskog i latino-američkog govornog područja, a koji ne pripadaju onom prvom, komercijalnomešalonu te književnosti.