• 0 Items - 0.00рсд
    • No products in the cart.

Blog

Dnevni list POLITIKA

Izdavačke kuće „Radni sto”, „Vaganar” i „Magnus” vode čitaoce u nemačku, francusku i književnost španskog i portugalskog govornog područja

Pojedini naši izdavači koji su se opredelili za objavljivanje inostranih autora, okreću se mahom ili u potpunosti određenim nacionalnim književnostima ili govornim područjima, najpre zbog toga što i sami govore ili prevode sa određenih stranih jezika i zbog toga što su im pojedine kulture bliske. Tako, na primer, izdavačka kuća Radni sto objavljuje dela nemačkih pisaca, ponajviše iz nekadašnje Istočne Nemačke, a izdavačka kuća Vaganar prevodi i štampa knjige frankofonog govornog područja. Magnus objavljuje hispanoameričke autore, kroz ediciju „Rio Magnus”, dok u ediciji „Magnus sokak” predstavlja književnost pisanu na turskom, arapskom, persijskom, jermenskom.

Glavna urednica Radnog stola Bojana Denić objašnjava da književni program ove izdavačke kuće nastaje na horizontu „književnosti bez zemlje”, pa je u slučaju njene germanističke biografije bilo sasvim prirodno da predstavi književne glasove kojima se i sama intenzivno bavi.

– Ti glasovi deo su savremene nemačke književnosti, a onda malo uže – one koja baštini estetsku tradiciju Nemačke Demokratske Republike, i u dijalogu je sa književnim stvaralaštvom iz perioda NDR-a, o kojem smo iz perioda SFRJ morali i mogli da znamo mnogo više, a nismo, pa smo tako ostali uskraćeni za kvalitetan „književni kontinent”, koji je ispao kolateralna šteta naših jugoslovenskih pretpostavki. Znamo tu književnost, znamo ta iskustva, znamo te teme i dileme… Ispalo je, naravno, sasvim suprotno. Srećom, u međuvremenu je prošlo dovoljno vremena pa književnost NDR-a može da se čita bez ideoloških naočara i da ponudi okvir za razmišljanje o ličnim, društvenim, političkim, akademskim i ostalim slobodama – kaže za naš list Bojana Denić.

Po njenim rečima, Radni sto u naš koordinatni sistem uvodi važne autore, koje javnost prethodno nije bila u prilici da čita, i to zbog toga što nije bilo prevoda, ili ih je bilo, ali toliko sporadično i nasumično, da nisu uspeli da ponude širu sliku autorskih preokupacija. Tako su se u Radnom stolu pojavili prvi prevodi Volfganga Hilbiga, koji se bavi detinjstvom, statusom pisca, Štazijem, u delima „Ja” i „San pravednika”, zatim, Tomasa Braša, u knjizi poezije „Lepi 27. septembar” i proze „Pre očeva umiru sinovi”– za koju je, kako navodi Denićeva, Hajner Miler rekao da posle te knjige u NDR-u niko više ne može da piše kao što je pisao. Potom i Johena Šmita, savremenog nemačkog pisca koji razmišlja o totalitarnom režimu u izmišljenoj postsovjetskoj republici u procesu tranzicije, u knjizi „Oto Kvant na radnom zadatku”.

– Malo više sreće, pre Radnog stola, u jugoslovenskoj recepciji imali su: Ana Zegers i Krista Volf, koja za roman „Tranzitna viza” Ane Zegers kaže da on interveniše u njenom životu i da svakih nekoliko godina mora da ga uzme u ruke i vidi šta se u međuvremenu desilo sa njom, a šta sa likovima romana. Kristof Hajn se u Radnom stolu upravo pojavljuje u četvrtom tiražu dela „U vezi sa strancem”. Kada je reč o Hajneru Mileru, imali smo prevode važnih dramskih tekstova, ali ne i njegov vanknjiževni materijal, koji je od ključne važnosti za razmatranje njegovog dramskog opusa, pa tu važnu ulogu igraju dva naša naslovna – „Pozorište je kontrolisano ludilo” i „Nema dovoljno za sve. Tekstovi o kapitalizmu”. Spremamo se za još jedno veliko ime, pravo književno otkriće iz perioda Nemačke Demokratske Republike: Brigite Rajman i delo „Brat i sestra”, o porodičnom razdoru u okolnostima zemlje u razdoru – kaže Bojana Denić.

Izdavačka kuća Vaganar po rečima glavne urednice Milene Zukić obja- vljuje isključivo prevode frankofonih autora. Ona objašnjava da je ideju o osnivanju ovakve izdavačke kuće dobila još tokom studija francuskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

– Osim mene, o izboru knjiga koje donosimo pred čitaoce, odlučuju i prof. dr Nikola Bjelić i Jovana Ilić, prevodioci i urednici u Vaganaru. Nije teško biti inspirisan francuskom i frankofonom književnošću i kulturom uopšte. Verujem da je malo onih koji nisu čitali nekog od čuvenih francuskih književnika, od Rablea, Vijona, Montenja, Monteskjea, Šatobrijana, Dekarta, Paskala, Šatobrijana, Korneja, Rasina, Molijera, Voltera, Didroa, Mopasana, sve do savremenih velikana – Uelbeka, Makina, Šmita, Malufa, Modijanoa, Le Klezija, Erno, i drugih. To što je Nobelova nagrada za književnost šesnaest puta dodeljena francuskim autorima govori o ogromnom značaju i uticaju koji Francuzi imaju na svetsku književnost – ističe Milena Zukić, dodajući:

– Konkretan povod za upuštanje u izdavaštvo bio je slučajni susret sa francuskim piscem, publicistom, prevodiocem i istoričarem Fransoa-Gijomom Lorenom, autorom knjige „Vi ste sigurno rod? U potrazi za Žanom Kopitovićem”, koja je naš prvenac. To je priča o našem sunarodniku Jovanu – Žanu, koji je u Francusku stigao jednom od spasonosnih lađa, početkom Velikog rata, da bi tragično skončao tokom Drugog svetskog rata, nasred ulice u Parizu. Njemu je u srcu Latinske četvrti postavljena spomen-ploča, čijem je otkrivanju prisustvovao i nobelovac Rene Kasan. Uprkos tome, on je bio potpuno zaboravljen. Autor rekonstruiše njegov život i daje omaž svim onim ,,malim” ljudima i uticaju istorijskih (ne)prilika na njihove živote. Osim toga ova knjiga, ovenčana francuskom Nagradom „Najbolja knjiga iz savremene istorije”, podseća nas na veliko francusko-srpsko prijateljstvo i na ugled koji je naša zemlja imala u Evropi i svetu do samog kraja dvadesetog veka.

Tek po objavljivanju prve knjige, odlučili smo se u kom pravcu će se razvijati naša kuća. Mišljenja smo da je važno posvetiti se svakoj knjizi sa puno ljubavi, entuzijazma i znanja, to zahteva vreme i za sada nemamo mogućnosti da izdamo više od nekoliko naslova godišnje – zaključuje Zukić.

U Srbiju i region zbog Vaganara su došli Fransoa-Gijom Loren i Frank Buis, jedan od najautentičnijih glasova savremene francuske književnosti, dok je za prevod njegovog romana „Nijedne žene sin” Jovana Ilić dobila Nagradu „Branko Jelić”.

– Posebno smo ponosni na našu autorku Kamij Lorans, članicu Gonkurovog žirija, koja je gostovala u Beogradu maja 2023. godine, gde je u prepunoj sali Francuskog instituta, osim „Filipa” predstavila još jednu izuzetnu knjigu „Žensko”, u izdanju Akademske knjige – podseća Milena Zukić, naglasivši da Vaganar od početka uživa veliku podršku Francuskog instituta, i u zemlji i u regionu, a da će i ubuduće fokus njihovih izdanja biti na savremenim francuskim autorima, kao i na zaboravljenim klasicima.

Nenad Perišić iz izdavačke kuće Magnus napominje da u objavljivanju inostranih autora grantovi za prevođenje i izdavaštvo stranih vlada svakako predstavljaju značajnu pomoć, pogotovu manjim izdavačima.

– Magnus je orijentisan u dva osnovna pravca: kroz ediciju „Rio Magnus” okrenuti smo hispanoameričkoj književnosti, uključujući tu dela pisana i na španskom i na portugalskom jeziku, a u okviru edicije „Magnus sokak” imamo želju da našoj publici približimo modernu književnost pisanu na turskom, arapskom, persijskom, jermenskom, dakle, onog regiona koji se kod nas popularno naziva Orijentom. S tim u vezi pratimo isključivo grantove što se odnose na ta podneblja. Prilikom odabira naslova pokušavamo da pronađemo dela koja se bave pretežno modernim temama, porodičnim odnosima i nasiljem u porodici, migracijama, modernim ropstvom, problemima multietničkih ili multikulturnih zajednica, počev od onih koji postoje na širem, međunacionalnom planu, pa do multietničkih brakova i života takozvanog malog čoveka. Jedna od tema koja se provlači kroz „Rio Magnus” jeste i Španski građanski rat, koji je u našoj sredini, čini nam se, nedovoljno obrađen, a predstavlja događaj od izuzetnog značaja za potonja istorijska zbivanja – smatra Perišić.

Marina Vulićević