NOVI MAGAZIN/KULTURA Kako osoba koja je ekonomista po vokaciji postaje spisateljica i zašto živi u Srbiji i Rusiji, i trenutno u Srbiji objavljuje romane na ruskom jeziku.
Ekaterina Ivanova završila je Ekonomski fakultet na Politehničkom univerzitetu u Sankt Peterburgu sa odličnim uspehom, i sve vreme radi u svojoj struci. Posao kojim se bavi – finansije i zakoni – s jedne strane, pripadaju jasnoj struci, s druge strane, vrlo su kreativni. Počela je da piše davno, za sebe, a kasnije je shvatila da je to bila njena spasonosna slamčica da zadrži slobodan pogled uprkos svojoj profesiji.
„Prvi put sam došla u Srbiju iz poslovnih razloga i zaljubila se u vašu zemlju. Živim i ovde i u Rusiji. Moja domovina je Rusija, moj rodni grad je Lenjingrad u kome sam rođena, a Srbija mi je inspiracija. Srbija me je plenila ljubavlju prema životu, ljudima i kulturi. Moji najbolji prijatelji su ovde. Jednog dana, uz čokanjče svetog pića rakije, podelila sam im svoju knjigu i tako je nastala ideja da je objavim“, kaže za Novi magazin autorka romana Baba Jaga, koji je nedavno, na ruskom jeziku, objavilo beogradsko preduzeće RIO Magnus.
Reč je o romanu sa modernom tematikom – odakle inspiracija za knjigu, imaju li likovi osobine osoba u vašem okruženju? Ima li u knjizi autobiografskih delova?
Jetse, Baba Jaga je moderan roman koji opisuje život savremenih ljudi sa svakodnevnim brigama, ali ideja romana, po mom mišljenju, nema vremenske granice: to je potraga za ljubavlju, potraga za harmonijom života u svetu oko nas, potraga za sobom. Baba Jaga nije lik, to je odraz duše glavnog junaka, njegovog doživljenog bola, koji se transformisao u noćnu moru koja ga proganja. Tema jeste savremena, ali ovi događaji mogli su se desiti i pre sto godina, kao i danas. Sama knjiga sadrži deo mog života, događaje, ljude oko mene, štaviše, sada ih vidim još više nego kad sam pisala roman.
Naslov knjige asocira na narodnu tradiciju – koliko je ona zastupljena u ovom romanu ali i u životu modernih Rusa?
Dugo sam živela na Kamčatki, to je Daleki istok Rusije, gde živi veliki broj nacionalnosti, koji se od pamtiveka bave tradicionalnim zanatima. Odrasla sam okružena njihovom ljubavlju prema tradiciji i prirodi. Moja ljubav prema Srbiji vezana je za deo moje duše iz detinjstva. U svojoj sledećoj knjizi – Problematični tinejdžeri, opisujem sliku svog detinjstva, devojčice koja živi na obali okeana. Želela bih da za početak prevedem ovu priču, zajedno sa još dve – Vepar i Svetlost na vetru, i objavim ih na srpskom.
Da li ste imali uzore prilikom pisanja ove knjige i koje ruske književnike novije generacije posebno cenite?
Moje najčitanije i najcitiranije knjige su Poreski i Građanski zakonik Ruske Federacije i zakonodavni akti drugih zemalja. Ali moji omiljeni autori su braća Strugacki, Mihail Bulgakov, Ilf i Petrov.
Da li vam život koji sada vodite u Srbiji daje vremena i inspiracije da pišete?
Moj život u Srbiji pruža misaona posmatranje, udubljivanje, hrani ideje i misli. Koliko ovakva nagla promena načina života i dolazak u stranu zemlju utiče na čoveka? Bila sam dosta u inostranstvu, ali Srbija je moja inspiracija, srpski narod je deo moje duše. Ja sam ono što jesam, ne pokušavam da postanem neko drugi i sa zahvalnošću prihvatam ono što mi je na srcu.
Knjigu ste napisali na ruskom jeziku i namenili je onima koji govore ruski. Postoji li ideja da se ona pojavi i u prevodu na srpski?
Sigurna sam 100 posto da bi ovaj roman zanimao i čitaoce iz Srbije. Odluka je, ipak, da na srpskom jeziku objavim svoju sledeću knjigu, a posle, videćemo. I da, zaista želim da se Baba Jaga pojavi i u srpskom prevodu.
Odakle vam toliko samopouzdanje?
Nedavno je jedan moj dobar prijatelj bio na turističkom putovanju po Srbiji i po povratku se zapitao zašto je toliko volim. Na moje pitanje gde je bio, odgovorio je da je išao sa vodičem i video znamenitosti. Ali da biste videli Srbiju, ne treba vam vodič, treba prošetati uskim beogradskim ulicama, otići na lokalnu pijacu, doći na koncert u novosadsku Sinagogu, videti kako se Srbi grle držeći čokanjčić u ruci i pevaju u restoranu, kako ulicama šetaju maturanti i takođe pevaju. Rusi i Srbi žive dušom, život nam nije lak. Živeti u istini je teško i mi to razumemo, kao i jedni druge. Verujem da će posle čitanja mojih knjiga Srbi malo bolje razumeti Ruse, jer moje knjige nisu turistička šetnja, to su ulice mog detinjstva, mladosti i zrelosti.
Razgovarala: Jovana Čilić
Izvor: NOVI MAGAZIN