Novi magazim

Roman Ismaila Hekimoglua – U braku sa dilejom, pojavio se nedavno u izdanju beogradske RIO Magnus, u prevodu s turskog Svetlane Perišić-Mišić. „Čini mi se da je besmisleno živeti. I pitam se: Zašto moje misli vrludaju? Jurila sam da završim školu, gimnaziju, fakultet. Postala sam profesor, postigla uspeh, počela da zarađujem; udala sam se, razvela, ponovo se udala, otvorila školu, zaradila novac, situirala se. Čemu žurba? Kao da su preda mnom mete i kad pogodim jednu, jurim drugu, žurim, trčim. Onda zastanem i pogledam unazad. Godine su proletele. Ciljevi su ostvareni, a kuda ja idem.. Katkad, imati sve znači sve izgubiti. Kamo sreće da se život završio u toj jurnjavi dok sam imala potrebu da jurim za nečim. Mirne vode zaudaraju, a ja stalno kaskam“, pita se junakinja ovog romana.

Pravo Ismailovo ime je Omer Okču. Rođen 1932. u Erzindžanu, on je pseudonim za prezime Hekimoglu uzeo od svog dede koji je bio poznat po nadimku Ismail Efendi, jer mu je otac bio lekar (hekim – lekar). Njegov otac, Fahri Efendi služio je u vojsci Kazim Karabekir Paše dugi niz godina i odlikovan je Medaljom nezavisnosti. Majka, gospođa Mahbube iz Kemahlija bila je prefinjena osmanska dama. Smatrao je da svoje misli i ideje o tome kako treba da izgleda islamski život treba da unese u svoja dela. Svoj, turskoj čitalačkoj publici veoma poznati roman Minyeli Abdullah pisao je noću, u tajnosti. Objavio ga je 1965. u časopisu Babiali Sabah, potom je zabranjen, a Hekimoglu je više puta saslušavan i hapšen. Roman je doživeo čak 80 izdanja i dugo je bio ubedljivo najčitanija knjiga u Turskoj. Februara meseca 2002, za vreme jutarnje molitve u džamiji, doživeo je izliv krvi u mozak, nakon čega mu je leva strana tela ostala gotovo paralizovana. Uprkos tome, nastavio je sa pisanjem, ali se u tom periodu više posvetio književnosti za decu. Umro je 15. januara 2022.

D. M. S.