Dnevni list DANAS
KROZ ČETIRI POGLAVLJA „NEPODNOŠLJIVOG“ I BRDO SONGOVA BRITANSKOG BENDA BITLSI, ČIJIM NAZIVIMA AUTOR ZAPOČINJE VEĆINU SVOJIH „PRICA“, ČITAOCU SE NUDI DA ZARONI U SVET (NE)MOGUĆEG
Ulazak u svet neponovljivog za Zorana Ćirića ne znači ništa drugo nego pomešati prošlo, buduće i izmišljeno, i sve to spakovati u knjigu Neponovljivo, koja bi se mogla voditi i kao zbirka filozofsko-esejističkih razmišljanja, i kao zbrajanje priča koje bi mogli nazvati romanom za najupornije. I, eto ga, nakon godina odmaranja novi Ćirić, zajedno sa svojim alter egom Magičnim, koji se povremeno odaziva na Ćira i(li) Zoran. Sve to spakovanog kod novog, već isprobanog izdavača – beogradskof RIO Magnusa, koji je nakon obnovljenih izdanja dve Ćirićeve zbirke priča – Nišvil 2021 (originalno objavljene 1994. u izdanju niškog KPGT) i Magični geto 2022 (prvi put pred čitaocima 1995), odlučio da se upusti u novu avanturu, sada sa premijernim matrijalom. Kroz četiri poglavlja i brdo songova britanskog benda Bitlsi, čijim nazivima autor započinje većinu svojih priča, čitaocu se nudi da zaroni u svet (ne)mogućeg, u kome Magični vodi razgovore i deli savete velikanima iz sveta književnosti, muzike, filma, politike… vraća se ili izmišlja svoje detinjsvto i odrastanje u čijem imaginarijumu su otac i majka, i prijatelji, i Niš(vil)…
U početnom poglavlju – Singlice za samce, upravo će Magični, pokatkad Ćira ili Zoran, kroz komunikaciju sa mrtvim i živim velikanima, potsetiti na sve pređašnje, navedeno, uz malu pomoć prijatelja Ala Grina, Dilana Boba, Čehova, Grejs Slik, Komandanta Marka, Alis Manro, Filipa Kaufmana, Mika Tejlora, Markesa, Isusa, Jovana Krstitelja, Dejva Alvina, Vila Mičela, braća Koen, Džona Milijusa, Bilija Boba Torntona, Vorena Zivona, Alberta Kinga, Lusinde Vilijams, Lenarda Koena, Ajka Tarnera, Davida Albaharija, Svetog Save, Pola Makartnija, Roda Stjuarta… Za sklone minucioznosti, u ovom odeljku korišćeni su nazivi songova sa Bitls albuma Please Please Me i With The Beatles (1963), A Hard Day’s Night i Beatles for Sale (1964), Rubber Soul i Help! (1965), Revolver (1966), singl Day Tripper / We Can Work It Out (1965), Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band i Magical Mystery Tour (1967), Abbey Road (1969) i Let it Be (1970). Drugo poglavlje – Životinje na putu, posvećeno je svrsi pisanja, verujemo, iz autorovog ličnog iskustva, sve uz pomoć Bitls songova, uglavnom sa dvostrukog The White Album, dok se u trećem – Prekinute autobiografije, Ćirić seli u svet ljudi koji su obeležili svet i Srbijicu (kako joj tepa autor), smeštajući ih u crno-belo-sivi okvir. Da bi bilo jasnije, navodimo naslove tih priča: Zbog Arsena sam batalio pisanje poezije, O Andriću, s ljubavlju, Zen Amerikana (glavni junak Hari Din Stenton), Kvaka 23 (Crnjanski), Viva Zapata! (Fidel Kastro), Kako upokojiti sunovrat (Pekić), Muževnost i muško pitanje (odbrana Breda Pita od Anđeline Džoli), Psihopatak i perač sapuna (Vojislav Depsotov), Helter Skelter (The White Album,Tarantino i Čarls Menson), Fantom broj jedan (Vujica Rešin Tucić), Telepatska nesanica (Filip K. Dik), Crveno i crno (Isak Bebelj), Donesite mi glavu Šabana Bajramovića (uz objašnjenje zašto car, a ne kralj). Putovanje u Neponovljivo završava se poglavljem Zaštićene vrste, u kome se čitalac vodi u nedođiju kroz petodelno razmišljanje, naslovljeno Joks i Zoks: Balada u prolazu.
Zoran Ćirić je veliki jer njegove priče uvek direktno govore o onome šta ljudi osećaju u stvarnom životu za koji podjednako slute da im pripada i da im ne pripada. Kod njega nema poricanja, niti nagodbe, a kamoli propovedi; on ne smatra da je biti beskompromisan ili buntovan nekakvavelika stvar. I najveći otpadnici/odmetnici osećaju isto što i obični ljudi. Jer se kod Zorana Ćirića uvek nešto dešava što te natera da se setiš od čega si napravljen. Nasilje. Neprijateljski seks. Razjarena frustracija. Komični bes, tragični bes, nadrealni bes, lirski bes – ali uvek čisti bes. Mučne a providne misterije. Čekati u podzemnoj ili izaći na ulicu ali ostaviti novčanik kod kuće. Nositi čelični donji veš. Izbegavati mračna mesta koja šire asfaltiranu tišinu. Zaobilaziti usamljenike koji ne hodaju kako bi trebalo. I zaboraviti na sve dobre savete kao i na sopstveni recept koji kaže šta učiniti da sve bude u redu… ponudio je izdavač jedan, mogući pristup Neponovljivom, a mi mu skromno predlažemo da čitaocima skorije ponudi i roman Hobo (Narodna knjiga / Alfa, Beograd 2001, Ninova nagrada 2001), kao i priče Vulvaši (Beopolis, Beograd 1998), roman Prisluškivanje (LOM, Beograd 1999), i roman Noć svih svetih (Alnari, Beograd 2009). Pa šta bude.
D. Stošić
