Upravo je ove reči iskoristio i pisac Milan Jovanić za naslov svog aktuelnog romana “Tuđi san”, koji govori o životu mladih u emigraciji.
Najnovija istraživanja govore da samo 17% punoletnih građana Srbije ne razmišlja nikada o odlasku iz domovine. Onaj ostatak razmišlja i želi da se odseli dugoročno. Uglavnom su to mladi, ali poslednjih godina zauvek odlaze i osobe u zrelim godinama, kao i čitave porodice.
Razmišljanja o napuštanju Srbije motivisana su životom u sređenom sistemu, boljim finansijskim primanjima, životom u društveno zdravijem okruženju. A kada analiziramo države u koje odlaze naši sugrađani, vidi se da su to zemlje Zapadne Evrope, SAD, Kanada, Australija i Novi Zeland.
Negativna društvena selekcija i zakoni koji važe za sve građane, najčešće motivišu mlade Srbe da ostave sve za sobom. Ohrabruje jedino to što veliki broj ispitanika u ovakvim istraživanjima navodi emigriranje kao privremeni potez.
Veliki deo njih sanja povratak kući, ali kada se stvore bolje prilike. Ipak, što više mladih i obrazovanih ljudi ode, transformacija Srbije u moderno i razvijeno društvo biće skoro nemoguća.
Nekada smo bili naviknuti na sportiste koji odlaze i bude nas noću zbog mečeva NBA lige
Najviše plaši odlazak ljudi koji su ostvareni i poštovani u svojim profesijama. Sa prošlogodišnjom dolaskom koronavirusa u naše živote, nešto više smo počeli da cenimo zdravstvene radnike, ali i oni odlaze.