Da li je razlog u tome što sve više poznatih beži iz grada na selo, ili zbog toga što generacija Z kaže DA! ruralnosti i čistom vazduhu? Dok jedni uživaju u blagodetima prirode, drugi se suočavaju sa celodnevnim radom. Finansijska računica pokazuje da troškovi mogu biti znatno niži, a ovakav način života privlači i one koji o tome nikada nisu ranije razmišljali.

Možda je najveća vrednost života na selu upravo u tome što čoveka vraća njegovim korenima. U vremenu kada se sve meri brzinom, produktivnošću i neprekidnom dostupnošću, selo nas uči strpljenju. Nijedna biljka ne raste preko noći, nijedna voćka ne daje plod odmah, niti se poverenje životinje može steći na silu. Priroda ima svoj ritam, a čovek tek kada ga prihvati shvati da nije gospodar svega oko sebe, već samo jedan njen deo.

Život na selu nije samo preseljenje u drugačiju sredinu, on sa sobom nosi veliku odgovornost, kako prema sebi, tako i prema prirodi. Ljudi žive u zabludi ako misle da je život na selu samo blagodat i spokoj. Štaviše, čovek može živeti i na mesecu, odnosno i u vilama, metropolama, višespratnicama i penthausima a da nikada ne oseti blagodat života i spokoj koji donosi mir.

Sama dnevna migracija područja selo – grad, grad – selo, koju obavlja skoro svaki stanovnik ruralnijeg područja govori nam o tome koliko je nemoguće u potpunosti se odvojiti od urbanog centra. Razlozi su brojni, ali se u suštini svi vezuju oko prideva BOLJE: bolje poslovanje, obrazovanje, zdravstvene usluge i druge jelte bolje pogodnosti.

U suštini, samo preseljenje ne podrazumeva apsolutno ništa, ukoliko se sve druge aktivnosti zanemaruju. Na taj način sebi uskraćujemo samo dostupnost usluga. Život na selu donosi mnogo više mogućnosti za lični rast i razvoj, kao i obaveza. Voditi domaćinstvo je celodnevni posao, bez godišnjeg odmora i tu može spadati i baštovanstvo i zanastvo, a umnogome i ponajlepše jeste poljoprivreda.

Obezbediti sebi i svojoj porodici domaće proizvode jeste skupa rabota ukoliko se kreće od nule, ali priroda je takva da te neće nagraditi samo kilogramom ubranog paradajiza iz bašte, već će obezbediti tebe i tvoje najmilije i to na duže vreme. Što se tiče mlečnih proizvoda, situacija je malo drugačija zbog procesa proizvodnje i zanatskog umeća same obrade mleka. Ukoliko je cilj veći kapital i dalja prodaja potrebno je ispuniti određene sanitarne uslove, ali za sopstvene potrebe moguće je obezbediti jednu potpuno organsku šopsku salatu, ukoliko se ne ubaci rafinisano ulje.

Poljoprivreda je jedan moderni biznis, a najlepša stvar kod njega jeste nagrada za dobro poslovanje. Svojom nagradom obradovaćete ovčiće i kravice koje će dalje vas nagraditi vunom i mlekom. Ciklus onoga što date, da ćete to i dobiti, najbolje se vidi u poljoprivredi. Priroda je tu samo kao opomena, da dobar ulog nije dovoljan ,već da je potrebna i ljubav. Jer kada dođe grad i pomlati polje kukuruza jedino će vas ljubav, požrtvovanost i vera podstaći da na istom polju kukuruz zasadite ponovo.

I koliko ste uspešni u tome, zavisiće od vas samih. Ne postoji nikakva druga kontrola, tako da se postarajte da ne budete sebi opasno dobar kritičar. I onda nemojte mešati život na selu sa seoskim načinom života, jer na selu mogu da žive i najveći građani ovoga sveta, samo seoskim načinom života. Kao što i u gradu mogu živeti najveći seljani. Uzmite traktor i kupite njivu, i tek onda se pohvalite životom na selu. Nećete uložiti u njivu, uložićete u sebe. I to će priroda primetiti i nagraditi. Nemojte je kvariti nekim drugim potrebama. Ona će vam sama dati, mir, čist vazduh i uštedu, samo ako vi to u njoj umete prepoznati.

Autor: Milica Otović