Mislila sam da ću u ovom tekstu baciti rent na Booking, ali sam u istraživanju svih mana Bookinga postavila sebi jedno pitanje:
Ko mi to bira odmor?

Kako sam došla do tog pitanja?

Radila sam praksu i imala sam bliski dodir sa turističkim sektorom.

Divni ljudi koji prave seosko-turistička domaćinstva, vikendice i apartmane sa ciljem da ožive nešto svoje ili naprave nešto novo. Ljudi koji imaju kuću, dvorište, voćnjak, pogled, priču i ideju.

Da bi im glavno pitanje bilo:

„A kako da se oglasimo na Bookingu?“

Dala sam mnogo ideja i predloga.

Takovski kraj i Šumadija su bogati. Imaju dosta istorijskih priča koje samo čekaju da budu ispričane. Iskoristite to u marketingu, govorila sam.

Ali problem je doći do gosta.

Privući ga.

Naterati nekoga iz Beograda, Novog Sada ili nekog drugog grada da skrene sa glavnog puta i provede vikend baš tu.

Booking je super za to.

Vidljivost.

Ali ta vidljivost ima cenu.

I tu počinje moj problem sa Bookingom.

Ne zato što postoji.

Naprotiv.

Da sam vlasnik malog apartmana negde u Šumadiji, verovatno bih ga koristila.

Jer šta drugo?

Možeš da napraviš najlepšu vikendicu u okolini. Možeš da imaš domaći doručak, pogled na Rudnik, priču o pradedi koji je tu imao vinograd, možeš da znaš gde raste najbolja šljiva u kraju i gde se vidi najlepši zalazak sunca.

Ali ako niko ne zna da postojiš, kao da te nema.

I onda dolazi Booking.

Postaviš fotografije.

Napišeš cenu.

Otvoriš kalendar.

Čekaš.

I odjednom tvoj mali smeštaj postaje jedan od hiljada smeštaja koje neko može da vidi sa druge strane ekrana.

To je zapravo fantastična stvar.

Samo što onda shvatiš da nije dovoljno da budeš na Bookingu.

Moraš da budeš vidljiv na Bookingu.

A to nije isto.

Booking sam objašnjava da njegovi rezultati pretrage nisu obična lista, već sistem preporuka. Na rangiranje utiču, između ostalog, klikovi, broj rezervacija, otkazivanja, recenzije, dostupnost, cena, kvalitet sadržaja i drugi faktori.

I onda se vraćam na svoje pitanje.

Ko mi bira odmor?

Jer ja otvorim Booking i ukucam:

Kopaonik.

Budva.

Sarajevo.

Tara.

Dve osobe.

Petak do nedelje.

I dobijem rezultate.

I nekako podrazumevam da je ono što gledam na početku ono što bi trebalo da gledam.

Možda je prvi hotel stvarno najbolji.

Možda ima najbolje recenzije.

Možda ima najlepše fotografije.

Možda je najtraženiji.

A možda je samo veoma dobro pozicioniran, algoritmom.

I tu mi se Booking učinio mnogo ozbiljnijim od obične platforme za rezervaciju smeštaja. On ne odlučuje gde ću otići.

Odlučuje šta ću prvo videti.

A ono što prvo vidimo ima ogromnu šansu da postane ono što ćemo izabrati.

Isto radimo i sa mestima koja posećujemo.

Kravice smo posetili jer smo ih videli na TikToku.

Blue Eye u Albaniji jer su nam ljudi rekli da to obavezno moramo da vidimo.

Za Bosanske piramide su nam rekli da obavezno odemo jer tamo ide Novak Đoković.

I verovatno nismo jedini.

Ne znam kada smo prestali da govorimo:

„Hajde da vidimo šta ima tamo.“

A počeli:

„Šta je trenutno popularno?“

Putovanje je nekada počinjalo kartom.

Danas počinje algoritmom.

TikTok nam pokaže gde da idemo.

Instagram nam pokaže kako tamo treba da izgledamo.

Booking nam pokaže gde da spavamo.

Google Maps nam pokaže kojim putem da stignemo.

A onda se vratimo kući i kažemo da smo sami izabrali gde smo bili.

Možda i jesmo.

Ali koliko je tog izbora zaista našeg?

Ne smeta meni što postoji Booking, ni što postoji algoritam.

Ne smeta mi čak ni što smeštaji plaćaju proviziju za uslugu koja im dovodi goste.

To je poštena razmena.

Ali onda treba da budemo svesni da više ne biramo samo između smeštaja.

Biramo između onoga što nam je prikazano.

A to je velika razlika.

Možda negde u Šumadiji postoji kuća koju nikada nećemo pronaći.

Nema 400 recenzija.

Nema savršene fotografije bazena.

Nema elektronsku prijavu.

Nema influensera koji je tamo proveo vikend.

I nema dovoljno novca da kupi dodatnu vidljivost.

Ali možda tamo vlasnik pravi najbolju pitu u okolini.

Možda se iza kuće nalazi staza koju niko nije stavio na Google.

Možda će vam domaćin ispričati priču o tom selu koju ne možete pronaći ni na jednom sajtu.

Možda je baš to ono zbog čega smo nekada putovali.

Da pronađemo nešto što nismo tražili.

Možda sledeći put kada otvorimo Booking treba prvo da se zapitamo šta tamo nema.

A kada odemo na put, možda ne moramo baš svaki put da pronađemo mesto koje ima deset miliona pregleda.

Jer ako nam algoritam bira šta ćemo gledati, šta ćemo jesti, gde ćemo spavati i šta ćemo posetiti, ostaje još samo jedno pitanje:

šta je onda ostalo da izaberemo sami?

 

Autor: Milica Otović