Osmi roman Milomira Đukanovića (1948) – Kur salon, naslovljen po velelepnom dvorcu u kraljevskoj Banji Koviljači, koji je nedavno objavilo beogradski Magnus, svojevrsno je “istorijsko filmsko platno” kojim promiču kralj Petar I, kralj Aleksandar i kraljica Marija, pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, Vojvoda Vuk, Branislav Nušić, mladi mason Ivo Andrić, Oskar Davičo, Koča Popović, guverner Narodne banke i Veliki majstor masonske lože “Jugoslavija” Đorđe Vajfert, Ante Pavelić, Vančo Mihajlov, jevrejske izbeglice iz Hitlerove Nemačke, modistkinja Koko Šanel, brojni špijuni, ljubavnici, oficiri i ratnici…
Da li znate zbog čega je Aleksandar fon Ler sa tolikom patološkom mržnjom u oba svetska rata bombardovao Beograd? I koja je, nepravedno zaboravljena, vojna jedinica srpske vojske probila Solunski front? Je li vam poznato koje je mesto u Srbiji 1941. bilo zaista prvi oslobođeni grad od Nemaca u Evropi i ko ga je stvarno oslobodio? Jeste li čuli koliko je trajala “svadba veka” kralja Aleksandra i kraljice Marije i ko je bio ceremonijal-majstor tog događaja? Sve su to pitanja na koja se mogu potražiti odgovori u ovoj Đukanovićevoj književnoj sagi, u kojoj je pomenuti dvorac u Banji Koviljači, zapravo, glavni junak, koga čitalac prati od projektovanja, gradnje, preko “uzdizanja njegovih tornjeva i procvata bokačovske oaze života u smutnom vremenu do devastacije i feniksovskog vaskrsenja, čime pisac na metaforičkom planu ukazuje na sudbinu samoga naciona”.
Gusti nanosi mašte, ukršteni sa autorovim subjektivnim doživljajem maglovite i nedopričane istorije, otkrivaju svu tragiku 20. stoleća, nenaklonjenog srpskom narodu i njegovoj državi. Sve uz igru, neviđenu i strasnu, kao suštinsku odliku ove uzbudljive priče. U obimnom i vrednom delu, ispričanom na skoro šest stotina stranica, Đukanović vodi čitaoca kroz 120 godina mučne povesti, prikazujući ratove, balove, špijunske afere, atentate, velike i male ljubavi, suze, krv, porazne pobede besmislene revolucije, zanose i trežnjenja, zablude i razočaranja. Pri čemu, kako to tvrdi jedan od junaka ovog romana, prvi srpski pronalazač kompjutera Tintor Jankovič, on “majstorski ukršta fikciju sa stvarnošću ne ostavljajući vidljive šavove i književne ožiljke”.
Autor: D.S. Izvor: Novi magazin
KUR SALON
Kirilo
… Hoće li biti rata ili neće? Sa tim pričama se živelo do proleća. Nekad u strahu, nekad u blaženom pijanstvu, ali svaki put u banjskom dvorcu. Kur salon je bio susretna tačka svih priča, nezaobilazna stanica njihovih života. Već s prolećem, slika se malčice izmenila. Strah se izmakao u senovite delove parka, kuraž izbila na osunčane površine. I, mešajući ostatke zimske bojažljivosti sa buđenjem prolećnih nagona za životom, još silnije zakoračila među šiblje, na zaklonjene klupe gde se ljubav overavala strastvenim pečatima. U inat strahu od ratne pogibelji i crnim barjacima. Iako su do skora svi pričali o ratu, niko nije pomišljao da će on započeti baš sutra. Tu je negde, ali još nije pred vratima. Zato polako, dok ne lupi crnom čizmom o kućni prag, ima čovek da se naživi. Baci nešto na se, smota nešto poda se, upregne Mala i Velika kola i zajezdi nebeskom kaldrmom. A budala koja ne zna da se istinska moć nalazi samo u gaćama, neka preže tenkove i borna kola i vozi ih do ličnog pakla…
1,600.00рсд